Dodavanje dodatnih reči – Duh proroštva

Dodavanje dodatnih reči – Duh proroštva

U ovim člancima koji govore o dodavanju dodatnih reči, razmatrali smo primere koji otkrivaju ovaj princip koji smo spominjali u 1. delu.

U svojim naporima da odbrani Božju Reč, Eva je dodala dodatne reči na ono što je Bog rekao i ovo što je uradila je stvorilo prozor da sotona uđe kroz njega i uništi je. Dodavanje dodatnih reči Božjoj Reči je ono što je otvorilo vrata da kroz njih uđe uništenje ljudske rase.

Sotona je usavršio način varanja ljudskog roda tako što iskorišćava ljudsku želju da čini ispravne stvari.

Videli smo ovo na primeru Hristovog identita u 1. delu i na primeru Duha u 2. delu. U ovom članku ćemo razmatrati Duh proroštva.

Svi ovlašćeni, dati, autoriteti su zasnovani na autoritetu Oca i Sina. Nad nama vladaju dvojni autoriteti u mnogim aspektima. Jedan Bog i jedan Gospod nebeski nam prikazuju ovaj autoritet. Prirodan primer ovoga su otac i majka. Poštujemo očev (vođstvo) i majčin (potčinjavanje) autoritet po sličnom uzoru na Oca i Sina. (1.Korinć. 11:3)

Ovaj princip važi i u primeru autoriteta Biblije i Duha proroštva. Ova dva autoriteta su u potpunoj harmoniji sa dvojnim autoritetom Oca i Sina koji je u pozadini. Kada podlegnemo tome da dodamo dodatne reči Božjoj Reči kada se radi o Sinu Božjem i kažemo da je Njegov autoritet potpuno jednak Očevom, svi ovlašćeni, dati,  autoriteti će doživeti istu sudbinu. Ovo se desilo Duhu proroštva u adventističkoj crkvi.

Nakon smrti Elen Vajt, naša crkva je podlegla u preteranom branjenu Duha proroštva. Duh proroštva “ne čini ništa sam od sebe“, njegov autoritet dolazi iz Reči, Biblije. Biblija definiše domen Duha proroštva i poziva nas da slušamo njegov glas isto tako kao što nas Otac poziva da slušamo glas Njegovog Sina. Ovo je potpuno smisleno, jer zar nije Duh proroštva Isusovo svedočanstvo? (Otkriv. 19:10)

Ali isto kao što je crkva počela da uzdiže Sina na previsoku poziciju, tako je i Duh proroštva bio uzvišen na previsoku poziciju. Između 1930. godina i 1960. godina, Duh proroštva je za mnoge ljude postao jednak autoritet kao Biblija. Jednakost je bila vidljiva na isti način kako je bio shvaćen autoritet Oca i Sina. Ovo je stvorilo problem drugog (samopostojećeg, nenasleđenog) autoriteta koji nije bio samo neko ko neguje, već je i tumač Pisma i “vrhovni apelacioni sud“ za mnoge. Ovo dodavanje dodatnih reči je još jednom izložilo crkvu sotoninim napadima.

Početkom 1980. godine, protestantske grupe su direktno izazvale crkvu u vezi uloge Elen Vajt. U jednom trenutku je jedan od naših vođa iz crkve bio izazvan u hrišćanskoj TV emisiji o tome koji su njegovi statovi o ovoj temi.

Voditelj je bio dr Valter Martin, autor “Carstvo kultova“ i čovek koji je sastavio seriju pitanja za adventističke vođe 1955. Odgovor crkve je bio sastavljen u vidu knjige “Pitanja o doktrinama“.

U ovoj TV emisiji on je pitao jednog od naših ljudi sledeće: “Da li verujete da je Elen Vajt nepogrešivi tumač biblijskih doktrina ili, drugim rečima, kada Elen Vajt govori o nekom citatu iz Biblije, da li je ono što ona kaže “zadnja reč“?“ Advenistički pastor, koji je shvatio da je ovo pitanje napad, je rekao da ne veruje da je Elen Vajt nepogrešivi tumač i zadnja reč kada se radi o Bibliji. Valter Martin je onda izvadio određeni broj citata iz adventističkih izdanja u kojima vođe jasno izjavljuju da je Elen Vajt bila “vrhovni apelacioni sud“ što se tiče tumačenja Pisma. Rekao je: “Ako je ovo istina, onda su adventisti postavili Elen Vajt iznad Biblije.“

U odgovoru na ovu izjavu, ovaj adventistički vođa je rekao da veruje da spise Elen Vajt: “Ne treba uzdizati do nivoa Pisma, ne treba ih činiti dodatkom Svetog Pisma.“

Adventistički pastor je bio stavljen u nemoguću poziciju. Promena autoriteta Sina Božjeg, da On ima isti autoritet kao i Otac, nije ostavilo prostora adventistima da raspoznaju pravu poziciju Duha proroštva. Bili smo primorani da ga učinimo nezavisno jednakim ili da ga potisnemo na nebitnu poziciju.

U otprilike ovom periodu, Duh proroštva je pretrpeo tragičan pad u umovima mnogih adventista. Na njene spise mnogi gledaju kao i na spise od nekog iskrenog propovednika koji nas ohrabruje da gledamo na Isusa, ali nemaju autoritet da nam se suprostave ili da se prepreče u našim namerama.

Glavni cilj njenih spisa. “Drugim rečima, ona je kao evanđelista ili neki pastor u tom aspektu da je njen glavni cilj da ljude pridobije i zadrži za Hrista.“ (Grejem Bredford, Proroci su ljudi, str. 50.)

“Dakle, Bog govori ljudima na način koji se može prilagoditi njihovoj kulturi. Međutim, moguće je da osoba koja je dobila (otkrivenje) napravi greške u tumačenju ili primeni istog.“ (Isti izvor, str. 59.)

Ovo je srž sotoninog plana.

Sotona nas ohrabruje da uzdignemo autoritet iznad njegove istinske pozicije da bi uništio korisnost i vlast tog autoriteta. Ovo je uradio Sinu Božjem i ovo je uradio i Njegovom svedočanstvu – Duhu proroštva.

Da smo, kao crkva, ostali verni Reči Božjoj i potčinili se biblijskom autoritetu jednog Boga i jednog Gospoda (1.Korinć. 8:6) (gde Isusov autoritet potiče od Očevog autoriteta), tada bismo jasno videli da autoritet Duha proroštva potiče iz Reči Božje i da je potčinjen njoj. Ne bismo bili kušani da zaobiđemo Reč kao crkva i uzvisimo Duh proroštva na osnovu koncepta jednakosti koji može jedino da dovede do narušavanja njegovog autoriteta i vlasti u našim životima.

Baš kao što je Biblija izvor svih doktrina, tako je i Otac izvor svačijeg života. Baš kao što Isus uzima Očev život, neguje ga, proširuje, razvija i uvek ukazuje na Oca, tako i Duh proroštva neguje, proširuje, razvija Reč i uvek ukazuje na Reč.

U ovom kontekstu, ne moramo neprekidno da govorimo za manje svetlo da je od manjeg značaja, ovo “manje“ se odnosi na to da ono nije izvor, već samo negovatelj. Ono je podjednako važno kao i Biblija, isto kao što je Isus podjednako važan kao i Otac i kao što su naše majke podjednako važne kao i naši očevi.

Zahvaljujem Gospodu za Duh proroštva, svedočanstvo Isusovo, koje ima potpun autoritet u mom životu, bez ikakvog remećenja moje ljubavi i poštavanja prema Bibliji. Biblija je uvek moj izvor doktrina, a Duh proroštva neguje to seme i pomaže mi da steknem zrelost što se tiče Pisma. Sasvim je normalno da je Elen Vajt uvek preporučivala Reč Božju, zbog toga što Duh Isusov uvek ukazuje na izvor – na Njegovog Oca.