Služba žena

Služba žena

- Služba žena u Božjem planu jevanđeoskog reda u društvu, porodici i crkvi-


Biblija nije skup kulturoloških pravila nego moralnih. Postoje stihovi koje smo izopačili jer nas je pagansko okruženje zaslepilo i zavelo.

Pojedine žene bi same trebale da razumeju njihov položaj u crkvi, porodici i u društvu i da se ponašaju u skladu sa tim, a ne da opterećuju crkvu svojim frustracijama i kompleksima kada traže odgovornosti koje su poverene samo muškom rodu. One time izazivaju nepotrebnu zabunu. Položaj žene nije manje značajan od položaja muškaraca, ali sam Gospod je podelio uloge koje muško i žensko imaju u društvu, u porodici i u crkvi. Uspostavljanje ovako jedne moderne jednakosti između polova po pitanju odgovornosti i službe za crkvu, porodicu i društvo, posledica je feminizma.

"...Postojanje jakog i grlatog feminističkog pokreta dejstvuje u pravcu promena, ne samo u društvu već i unutar crkava." (Woman of the Cloth", Jackson W. Caroll)

Da li je Božja crkva bila u krivu kada je oko 6000 godina držala pitanje autoriteta, službe i odgovornosti da muško i žensko ne mogu biti sasvim isto? Da li mi imamo pravo da menjamo značenje Biblijskih tekstova?

Ovako govori Gospod:

“…muž je glava ženi…” 1. Kor. 11:3

“…nije muž od žene, nego je žena od muža.” 1. Kor 11:8

“…muž nije sazdan žene radi, nego žena muža radi.” 1. Kor 11:9

“Žena na miru da se uči sa svakom pokornošću” 1. Tim. 2:11

“Ali ženi ne dopuštam da uči niti da vlada mužem, nego da bude mirna” 1. Tim. 2:12

“Jer je Adam najpre sazdan pa onda Eva.” 1. Tim. 2:13

Žena nije bila vođa u porodici i u crkvi:

a) prilikom stvaranja
b) u vreme patrijarha
c) u vreme starozavetne jevrejske crkve
d) u vreme novozavetne crkve
e) za vreme reformacije
f) u adventnom pokretu
...to jest u svim kulturama tokom 6000 godina. Dakle položaj žene nije pitanje kulture.

Zanemarljivo odstupanje od ovih pravila (Devora npr.) je samo potvrđivalo da pravilo zaista i postoji. Međutim, usled spomenutih uticaja položaj žene se promenio u poslednjih 40-ak godina, i više. Naravno, žena nije niže biće, ona je po svojoj prirodi izjednačena sa suprugom. Razlike postoje po pitanju odgovornosti i autoriteta u društvu, porodici i u crkvi.

Sestra Vajt, iako prorok Božji, nije nikada uzimala reč za vreme subotnog prepodnevnog bogosluženja u prisustvu svoga supruga. Iz poštovanja prema njemu, ona je govorila popodne, a njen suprug je imao prepodnevnu propoved.

"Ipak, gospođa Vajt je primetila da neće svi biti voljni živeti podložno Bogu. Od naših prvih roditelja, i muškarci i žene su pokazali da to nisu hteli. Iako pitanje u sledećem odlomku nije konkretno uloga odnosa muškaraca i žena u crkvi, možda bi načela tamo mogla naći neku primenu". (EWRWC 18.3)

"Eva je bila savršeno sretna uz svoga muža u svom domu u Edemu; ali, kao i nemirne moderne Eve, ona je bila polaskana sa nadom da će ući u višu sferu od onoga što joj je Bog odredio. Pokušavajući se uzdići iznad svog izvornog položaja, pala je daleko ispod toga. Sličan rezultat će postići svi koji nisu voljni veselo preuzeti svoje životne dužnosti u skladu sa Božjim planom. U svojim nastojanjima da dostignu položaje za koje ih On nije uklopio, mnoge ostavljaju upražnjeno mesto gde bi mogle biti blagoslov. U svojoj želji za višom sferom, mnoge su žrtvovale istinsko žensko dostojanstvo i plemenitost karaktera, te su ostavili nedovršeno delo koje im je Nebo odredilo." (EWRWC 18.4)

"Jasno je da je za nju bilo važno da deluje u sferi koju je Bog odredio, za našu vlastitu sreću, plemenitost i učinkovitost. Definisanje te sfere je, naravno, ono čemu se i diskutuje u našoj crkvi. Dok će Elen Vajt imati neke stvari koje bi se trebale reći da nam pomognu da rešimo stvari, ona će biti prva koja će nam reći da bi mi trebali ići Bibliji da bismo mi dobili smernice po pitanju uloge odnosa muškaraca i žena. "Sveto pismo jasno govori o odnosima i pravima muškaraca i žena." (EWRWC 18.5)

"Mi žene se moramo sećati da nas je Bog podredio mužu. On je glava i naše prosuđivanje i stavovi i zaključci moraju se složiti sa njegovom, ako je moguće. Ako to nije slučaj, prednost u Božjoj Reči dana je mužu tamo gde to nije stvar savesti. Moramo se prepustiti glavi". Letter 5, 1861.

Ona ne bi stajala na propovedaonici da bi govorila na bogosluženju za subotnje jutro ako je tu bio prisutan Dzejms Vajt. On bi uzeo službu za subotnje jutro a ona bi govorila poslepodne. Tek kad je on 1865god. bio pogođen paralizom i neko vreme nije mogao zauzeti svoje mesto u javnom radu, ona je napustila taj postupak..." (EWRWC 19.4)

Bog nikada nije podario ženi autoritet da vlada muškarcem time što će imati prvo mesto u društvu, porodici i crkvi. Položaj muškarca kao vođe u porodici i crkvi nije pitanje kulturoloskih preferenci nego originalnog Božjeg plana koji je potvrđen stvaranjem i još više naglašen u uslovima postojanja greha.

U suprotnom, hrišćani bi morali da se izvinjavaju ženskom rodu za diskriminaciju tokom 6000 godina greha.

1. Žena nije niže biće, ona nema drugačiju prirodu od muškarca. Ona je kraljica doma. Ali ona nije vladar nad mužem odnosno nad muškim rodom. Poenta je u različitim odgovornostima i položaju koje je Bog, posebno nakon pada u greh namenio muškom i ženskom rodu. Taj Božji plan, koji nema nikakvo poreklo ili ishodište u kulturama na koje se gotovo jednoglasno mnogi pozivaju iznesen je u Božjoj reči pre nastanka bilo koje kulture. Božjim glasom izrečen je ovako:

"...volja ce tvoja stajati pod vlašću muža tvojega i on će ti biti gospodar." 1. Mojsijeva 3:16. Tekstovi kao sto su "muž je glava ženi." (1 Kor. 11:3) i njemu slični predstavljaju samo odjek ove reči iz prve Mojsijeve knjige.

Svedočanstvo Isusa Hrista kaže: "Adam je pao u greh zbog njenog nagovaranja i zato je ona stavljena pod vlast svoga supruga...Eva je bila potpuno sretna kraj svoga supruga. Međutim, kao i nemirnim, savremenim Evama, i njoj je laskala nada da ce dobiti položaj veći od onoga koji joj je Bog odredio. Nastojeći da se uzdigne iznad tog položaja, ona je pala duboko ispod njega. Sličan ce kraj doživeti sve koje nisu voljne da radosno prihvate svoje životne dužnosti u skladu sa Božjim planom" Temelji sretnog doma, 99 (115 str. orig.)

Prorok Božji u nadahnuću dodaje: "Mi žene moramo se sećati da nas je Bog postavio da budemo potčinjeni supruzima...Moramo se pokoriti glavi." Pismo 5, 1861.

Dakle, kroz ove tekstove otpada i ona tvrdnja da ova tema nije Hristocentrična. Hristos je taj koji je Evi odredio taj položaj, a mi kroz ovu temu ispitujemo Njegove namere i planove u pogledu ove stvari.

Da dodamo, pravi suprug neće samovoljom i strogoćom vladati nad suprugom, niti će smatrati da je ljubaznost prema supruzi slabost.

2. Feminizam. Nije tačno da se feminizam prvi put pojavio u 20-tom veku. Naime, nakon prvog Evinog neuspelog pokušaja ostvarivanja feministickih ideja (opisanog gore u tekstu Duhu prorostva iz "Temelji Sretnog Doma" 99, ili 115 str. orig.) ovaj se pokret pojavio jos i u vreme Staroga Zaveta, tokom velikoga otpada o kojem govori prorok Isaija. Iako opis nije opširan, zapazite šta govori Reč Božja:

"Narodu mojemu čine silu deca, i žene su im gospodari. Narode moj! koji te vode, zavode te, i kvare put hoda tvojega." Isaija 3:12

Gospod je ovim rekao sta On misli o vladavini žena.

3. Ulogu određuje društvo. Društvo ne sme imati silu i moć da svojim obrascima i rešenjima vlada nad društvenim odnosima u Hristovoj crkvi. Njegovi vernici trebaju znati koji su Njegovi obrasci i Njegova rešenja. Zar ćemo dopustiti da se obrasci savremenih društvenih odnosa unose u Božju crkvu kada dobro znamo da je taj isti svet toliko pokvaren bezakonjem? Šta nam to ovaj svet ima ponuditi kao obrazac? Šta nam to dobro mogu ponuditi u strukturi odnosa muško - žensko oni za koje Božja reč kaže da su "samoživi, srebroljupci, hvališe, ponositi, hulnici, nepokorni roditeljima, neblagodarni, nepravedni, neljubavni, neprimirljivi, opadači, neuzdržnici, besni, nedobroljubivi, izdajnici, nagli, naduveni, koji više mare za slasti nego za Boga, koji imaju obličje pobožnosti, a sile su se njezine odrekli"? (2. Tim. 3:2-5) Zaista, ništa dobro.

4. Ima jedan Biblijski tekst koji je citiran, "nema muškoga roda ni ženskoga" iz Galatima 3:28. Ali hajde da sada pročitamo ceo tekst od 26 do 29 da vidimo na šta se odnosi ova misao: "Jer ste svi sinovi Božji verom Hrista Isusa; jer koji god se u Hrista krstiste u Hrista se obukoste. Nema tu Jevrejina ni Grka, nema roba ni gospodara, nema muškoga roda ni ženskoga; jer ste svi jedno u Hristu Isusu. A kad ste vi Hristovi, onda ste seme Avramovo, i po obećanju naslednici."

a) Svi smo sinovi Božji - odnosno Njegov odnos prema nama je jednak.

b) Uslov za to je krštenje, odnosno oblačenje Hrista.

c) Jedinstvo u Isusu Hristu je stvarno, i ono nije opterećeno postojećim društvenim razlikama, pored ostalog između muškarca i žene. "Ovde naime Pavle iznosi misao o statusu žene pred Bogom u smislu potrebe grešnika za spasenjem." SDA Commentary Vol. 6, p. 962.

d) Sve navedene grupe (Jevreji, Grci, robovi, gospodari, muški rod, ženski rod) mogu biti sunaslednici Avramovog obećanja ako ispune uslove navedene pod b)

e) Dakle, nema ni reči o nekakvoj promeni u položaju i odgovornostima u društvenim odnosima.

5. Sesta Vajt nije nikada sebe smatrala nekakvom žrtvom kulture i vremena u kojem je živela. To nigde ne nalazimo u njenim rečima. Drugo, ona nikada nije bila u upravnoj crkvenoj vlasti. Nikada nije bila član niti jednog crkvenog odbora crkve Adventista sedmog dana, čak niti odbora bilo koje mesne crkve, koliko je poznato. Nikada nije bila rukopoložena ili birana za starešinu kao sestre danas. Njen autoritet je bio isključivo proročki (kao i ostalih žena proroka iz Biblijskih vremena), a ne zbog tog sto je bila žena.
-------------------------
1 Jedino znamo da je bila član odbora jedne poluprivatne škole Medison, koju su vodili Adventisti.
-------------------------

Ona dakle nikada nije učestvovala u crkvenoj vlasti na zvaničnim osnovama, niti je takvu vlast ikada trazila za sebe ili za neke druge sestre, iako je sa potpunim pravom uživala ugled, autoritet i položaj proroka. Za sestre postoji određeno delo koje u Božjem vinogradu trebaju obavljati, i ono je specifično:

"Žene koje su voljne posvetiti deo svog vremena u službi Gospoda, trebale bi biti imenovane da obilaze bolesne, brinu se o mladima i služe potrebama siromašnih. One trebaju biti odvojene za ovo delo molitvom i polaganjem ruku. U nekim slučajevima moraće se savetovati sa crkvenim službenicima ili pastorom; ali ako su odane žene, održavajući vitalnu vezu sa Bogom, one će biti moć za dobro u crkvi. To je još jedan način jačanja i izgradnje crkve. Moramo se više podeliti u našim metodama rada." (RH July 9, 1895 italics supplied).

Kojim Božjim planom: "Mi žene moramo se sećati da nas je Bog postavio da budemo potčinjeni supruzima...moramo se pokoriti glavi." Pismo 5, 1861.

"Gospodnji plan je da i škola takođe bude mesto gde se može steći obuka u radu žena. "Nakon nabrajanja određenih domaćih i obrazovnih obuka u koje će biti uključene, ona je dodala:" Oni moraju biti kvalifikovani da preuzmu bilo koji posao koji se može ponuditi kao nadzornici, učitelji subotne škole, Biblijski radnici. One moraju biti spremne podučavati dnevne škole za decu." (EWRWC 17.5)

“Gospod ima posao i za žene kao i za muškarce. One mogu zauzeti svoja mesta u Njegovom radu u ovoj krizi, i On će raditi kroz njih....One mogu raditi posao u porodicama koje muškarci ne mogu raditi, delo koje doseže unutrašnji život. One se mogu približiti srcima onih gde muškarci ne mogu dopreti. Njihov rad je potreban. "  —Welfare Ministry, 145.

"Jako nam trebaju posvećene žene, koje će kao glasnici milosrđa posetiti majke i decu u njihovim domovima." —Welfare Ministry, 146.

U vreme sestre Vajt, posledica greha je bila izražena kroz iskušenje da se položaju i odgovornostima žena dodeljuje manji značaj nego što ga zapravo one imaju. Danas se posledica greha manifestuje iskušenjem da se ženama dodeljuju položaji i odgovornosti koje im po Božjemu planu ne pripadaju.

Ako bi postojala potreba za reformom, zašto mislimo da je Bog ne bi otkrio preko svog proroka? On je preko njene službe otkrio i potrebe za reformom u stvarima koje su manje značajne pa bi logično bilo da ovako veliku stvar - reformu u položaju polova u društvu, porodici i crkvi - zaista i objavi bar kao nešto čemu trebamo težiti. Ali, nasuprot nekim našim idejama o potrebi promene, ona je proročkim autoritetom potvrdila različitost u položaju i dužnostima među polovima, pa bi brisanje te razlike bilo odricanje od svetlosti koja nam je data kroz Bibliju i koja je potvrđena Duhom proroštva.

"Žena treba zauzeti mesto koje joj je Bog u početku odredio, da bude izjednačena sa suprugom. Ona mora znati da je izjednačena sa svojim suprugom – da stoji pokraj njega, verna u svojoj dužnosti kao i on u svojoj. Njen zadatak u odgajanju dece je u svakom pogledu plemenit i uzvišen kao i svaki položaj na koji bi on bio postavljen, pa bio to i položaj narodnog vođe." AH 231, Temelji Sretnog Doma 213

Izjednačavanje sa muškim rodom se odnosi na veličinu i značaj dužnosti (zadatka) koje pripadaju ženi. Naravno, te dužnosti su različite kao sto iz svog ovog teksta možemo zaključiti.

"Gospod ima posao za žene kao i za muškarce. One mogu ostvariti dobro delo za Boga ako najprije u Hristovoj školi nauče dragocenu, svu važnu lekciju krotkosti. One moraju ne samo nositi Hristovo ime, nego i posedovati njegov Duh. One moraju hodati čak i kao što je On hodao, čisteći njihove duše od svega što je nečisto. Tada će moći imati koristi za druge time što će predstaviti sve Isusove kvalitete." (EWRWC 20.3)

napisao
Borislav Subotin