Uzmi svoj krst

Zamislite da vas podstiče želja da budete bliski sa baš svakom osobom koju poznajete. Možda bi mogli, ako bi imali puno para i obasipali ljude darovima, zasigurno pridobiti njihovu pažnju na sebe. Međutim, da li bi vam oni bili bliski? Zar ne bi postali udaljeniji od vas zbog toga što bi darovi koje darujete postali zamena za vas same, a vaši prijatelji bi počeli priželjkivati više vaše darove, nego vas i vaše društvo? Ovakvo iskustvo je doživeo rasipni sin kada mu je ponestalo para.

Svi smo iskusili gubitak prijateljstva. Možda je to bilo uzrokovano time što smo uvredili nekoga rečima koje smo izgovorili, možda je to bilo uzrokovano zbog ubeđenja koja imamo, a koja se tiču nekih aspekata u vezi planete ili života koja smatramo svetima, možda su se zbog toga naši prijatelji udaljili od nas.

Zašto da to bude naša briga? Ako nas naši prijatelji ne cene zbog onoga šta mi jesmo, mogu otići! U ovoj tački će nam postojanje želje da budemo bliski sa svakom osobom koju poznajemo zadati tugu i žalost. Ako možete jednostavno mahnuti rukom "doviđenja" osobama koje ne prihvataju vaše vrednosti, onda nećete osećati bol,  ali ako ih volite i želite njihovo prijateljstvo, posmatranje kako odlaze je kao ubod noža u srce. Vaša želja da budete bliski s njima se razbija o zid njihove želje da više ne budu u vašem prisustvu.

Zamislite iščekivanje da budete bliski ne samo sa svakom osobom koja sada živi na ovome svetu, već i sa svakom osobom koja je ikada živela. Dodajte onda tome činjenicu da svaka osoba koja je ikada živela ima prirodnu sklonost da joj se vi ne sviđate ili da je obazriva u vezi vas. Zar ne bi bilo jednostavnije, prosto, pustiti ih da idu? Zaista, bol pokušavanja da se približite svakoj osobi u takvoj situacija bi prouzrokovao taku veliku žalost da je ni ne možemo shvatiti. Sada možete početi shvatati obim značenja krsta.

"Prezren beše i odbačen između ljudi, bolnik i vičan bolestima, i kao jedan od koga svak zaklanja lice, prezren da Ga nizašta ne uzimasmo." Isaija 53:3.

Hristos svakodnevno udahnjava život u ljudski rod, obezbeđuje sunčevu svetlost, vodu i druge potrebne stvari koje su od suštinskog značaja kako bi nam obezbedio zemaljske velikodušnosti. Svojim Duhom, On nežno progovara ljudskim dušama o radostima i lepoti zapovesti Njegovog Oca. Kao odgovor, ljudska srca se kriju od Njega, pretvaraju se da ne čuju, da ne razumeju ili čak ni ne prihvataju da se apel upućuje njima.  Svaki apel ima svoju cenu. Gospod Isus je stvarna osoba sa stvarnim osećanjima. Kada Ga ljudi ignorišu, odbijaju ili koriste Njegovo ime kao psovku, to Mu zadaje bol. Kada posmatra mnoštvo pripadnika čovečanstva kako su zarobljeni u mreži čovečjih filozofija i religija koje su ljudi izmislili, a koji razdvajaju dušu od Hrista, to mu zadaje rane, udarce i žalosti Ga. Kada srce čuje reći: "Zar nisi umoran od življenja sebičnim životom? Zar ne želiš nešto bolje od života?", ali duša okrene leđa tome, Hristos je razočaran i doživljava odbacivanje.

Pomislili biste da će posle određenog vremena težnje za postizanjem prijateljstva sa osobama, patnja odbacivanja učiniti da ispružena ruka koja upućuje apele "odrveni" i da će ih morati pustiti kako bi sačuvao sam sebe.  Zar to nije ono šta bi nam ljudski razum rekao? "Nemoj da im dopuštaš da nastavljaju da te povređuju! Moraš spasiti sam sebe, sići sa ovog krsta i prestati da im dopuštaš da te ovako povređuju." Želja da se u tome istraje i dalje i nastavak pružanja ljubavi će samo doneti još više i više tuge, tako da, zar ne bi bilo bolje zaboraviti te osobe kako bi spasili sami sebe od bola? Odlučnost da se istraje u tome i dalje je patnja krstova.

Kada postajemo sledbenici Hrista, pozvani smo u Njegov život odbacivanja i prezira. Pozvani smo da primimo želju koju On ima prema čovečanstvu oko nas, da im se obraćamo i upućujemo im pozive da dođu ka Sinu Božjem. Kada se prihvatamo ovog posla, naš Spasitelj nam kaže:

"A svima govoraše: ko hoće da ide za Mnom neka se odreče sebe i uzme krst svoj i ide za Mnom." Luka 9:23

Svakodnevno smo pozvani da učestvujemo u delu našeg Gospoda. Pozvani smo da se zauzimamo za one koji su izgubljeni i pate u grehu. Pozvani smo da strpljivo podnosimo prezir i prekore dok to obavljamo. Ipak, mnogim ljudima koji tvrde da slede Hrista deluje da postoji jedan drugi, ugodan put da se njime korača, a nekad je to čak i popularan put. Deluje da neki propovednici za Hrista žive poprilično dobro od objavljivanja Hristovog imena i ne deluje da puno pate zbog Njega?!

Kao što nas je Gospod i upozorio:

"I odgovarajući Isus reče im: čuvajte se da vas ko ne prevari. Jer će mnogi doći u ime Moje govoreći: ja sam Hristos. I mnoge će prevariti." Matej 24:4-5

Mnogi će tvrditi da su predstavnici Sina Božjeg, ali će mnoge prevariti? Zašto? Jer će ih lažni sin zaslepiti; Varava koji dolazi u svoje ime, umesto u ime svoga Oca, jer jedinorodnost istinskog Sina Božjeg nije privlačna većini.

Isus nežno podseća Svoje sledbenike:

"Dosta je učeniku da bude kao učitelj njegov i sluzi kao gospodar njegov. Kad su domaćina nazvali Veelzevulom, a kamo li domaće njegove?" Matej 10:25

Kada sam prihvatio jedinorodnog Sina Božjeg dok sam bio u crkvi adventista sedmoga dana, bilo mi je otkriveno značenje krsta koje pre nisam razumeo. Kao propovednik u ovoj zajednici, bio sam usko povezan sa mnogim ljudima. Moja životna iskustva i istorija su bili svezani sa ovom zajednicom. Međutim, kada sam prihvatio jedinorodnog Sina, ušao sam u žalost i tugu moga Gospoda.

Nakon što su saznali za moju ljubav prema jedinorodnome Sinu, nekoliko mojih prijatelji mi je prišlo i postavljalo mi pitanja u vezi toga zašto sada pružam svoju ljubav drugome? Zašto sam zamenio drugu osobu iz Trojstva za ovog jedinorodnog Sina Božjeg "niskog statusa"? Kada sam počeo iskreno razgovarati sa njima i kada su uvideli da je moja novootkrivena ljubav u potpunosti osvojila moju dušu, ubrzo su prekinuli komunikaciju sa mnom. Tišina je kidala moje srce. Kao i lopov koji je nosio svoj krst pored Spasitelja, osećao sam poruge i ismejavanja mnoštva koje je stajalo okolo i osećao sam trenutačnu želju da sačuvam sam sebe od ovog tereta koji me je lomio. Iako sam želeo da umrem zbog mog zločina protiv Boga i zaslužio sam smrt, u svom srcu sam ustuknuo od toga.

Ova tajna sramota krsta se videla u ispoljavanjima moje patnje u vidu ljutitih reči ili reči frustracije. Ona je bacala mrlju na sve moje motive kada su se moje reakcije ispoljavale na rastuću nepravdu koju sam doživljavao od mojih bivših prijatelja koji su me ili samo, prosto, tiho izbacili iz svojih života ili su mi se lepo osmehivali kada smo naleteli jedni na druge, ali se nikad nisu usudili da pričamo o bilo čemu u vezi onoga šta verujem ili radim. 

Milošću su dolazile pobede. Napajao sam se sa Hristovom krotošću i blagodaću i On me je ospobio da podnesem nekoliko žalosnih epizoda. Posebno se sećam noći kada su me isključili iz Adventističke crkve. Moje otvoreno ispoljavanje ljubavi prema jedinorodnome Sinu nije moglo biti tolerisano, nisam mogao govoriti o tom imenu unutar granica Adventističke crkve. Najveći zločin je bio, a i dalje jeste, govoriti  u ovo ime. Sećam se nekoliko ljudi koji su me isključili te strašne noći 4. juna 2012. godine, noći u kojoj je pun mesec jasno sijao na nebu bez ijednog oblaka. Sećam se ljubavi koja se ulivala u moje srce od mog ljubljenog Gospoda. Osetio sam takvu ljubav nasuprot odbacivanju i preziru. Osetivši takvu ljubav i znajući da ona nije došla od mene, nastavio sam da želim takvu vrstu ljubavi koja može voleti svoje neprijatelje i okrenuti drugi obraz. Nakon mog isključenja sam pao na tlo od težine krsta. Moje srce se bunilo zbog patnji i izgubio sam dodir sa realnošću svakodnevnog nošenja krsta. Moj dragi Spasitelj nastavlja da me vodi dublje u smrt krstovu, da položim moj život, prihvatim prezir i odbacivanje i da uzmem udela u Njegovim patnjama. Kao što je i moj Gospod iskusio, moji bivši prijatelji su me proganjali sa rečima - siđi dole sa krsta i prihvatićemo te! Odreci se ovog glupog verovanja u jedinorodnog Sina, pokloni se pred drugim licem Trojstva, mi ćemo te opet prihvatiti i stvari će biti kao pre. Okrenuo sam se i pogledao na mog Gospoda koji se mučio na krstu i povikao sam ka Njemu: "Gospode, seti me se kada dođeš u Svoje carstvo", a On mi je odgovorio: "Kažem ti danas, bićeš sa Mnom u raju."

Svakog dana kada pomislim na svoje prijatelje, sedim, zurim u stranice na Facebook-u i pitam se da li da im pošaljem poruku. Da li da im kažem da ih volim, da mi nedostaju i suočim se sa rizikom dodatnog odbacivanja i prezira. Ovo je staza moga Gospoda. Pokušavati dopreti do njih sa ljubavlju, a ne imajući arogantan duh koji kaže: "Ja imam istinu, a vi ste potpuno u krivu." Veoma je lako okrenuti leđa krstu korišćenjem ljutitih reči i prihvatiti duh rasprave koji vlada u srcima mnogih koji izjavljuju da veruju u jedinorodnog Sina. Facebook grupe su pune ranjenih i povređenih duša koji ne žele da siđu sa krstva ili da prime šamar po obrazu. Oni će uzvrati šamar i to dva put jače. O, Gospode Isuse, izbavi me od toga duha. Kajem se što sam dopustio da mi ove misli o osveti prođu kroz um i srce.

Facebook postaje mučenje kada vidim lica onih koji su me nekad voleli, a sada se užasavaju moga prisustva. Kada govorim oni čuju reči: "Nečist! Nečist!" Kada gledam svoj adresar na kompjuteru i vidim mnoga imena bivših prijatelja, osetim tugu, osetim gubitak. Zar ne bi bilo lakše zaboraviti ih? Zašto ne sići sa ovog krsta i spasiti samog sebe? Ipak, ja više ne živim, već je Hristos taj koji živi u meni i voli. Ja Ga ne mogu zaustaviti da voli druge kroz mene ako želim da On živi u meni.

Stoga, moram nositi krst patnje i koračati sa Čovekom koji je prezren i odbačen od ljudi. Moram biti razapet sa Hristom ako želim da Mu dozvolim da bude ljubav moga života. Ali vidim u Njemu takav neuporediv šarm i uzvikujem: "O, kako volim ovog Očevog jedinorodnog Sina, koji je slađi od meda i dragoceniji od zlata! Ne mogu Ga prodati za trideset srebrnika, a niti za dvadeset za koliko su Josifova braća prodala Josifa."

Isus postavlja pitanje Svojim slugama: "Da li možeš piti iz čaše koju Ja pijem?" Ja odgovaram: "Gospode, Ti sve znaš i Ti znaš da verujem da Tvoja agape živi u meni verom. Znam da nošenjem Tvoga krsta koračam pored Tebe koji si tužan u svakoj mojoj tuzi i Ti je podižeš i nosiš svo vreme." Isaija 63:9. Neprekidno se vidi samo jedan par otisaka od stopala, jer me moj Spasitelj nikada nije ispustio i On uvek nosi težinu krsta. Od mene se jedino traži da hodam s Njim i to je dovoljno za mene da pijem. Znam da bez Njega ne mogu činiti ništa i da ne dozvoljava da budem kušan više od onoga što mogu podneti.

Ovo je sada veliki test za Božji narod. Neki u tajnosti prihvataju jedinorodnoga Sina, ali ne govore otvoreno o Njemu zbog straha od svoje braće adventista. Krst odbacivanja i patnje je pretežak tako da se osećaju prisiljeni da nastave da ćute i ne kažu ništa. Drugi otvoreno i hrabro prihvataju jedinorodnoga Sina, ali takođe odbacuju da budu sluge koji prolaze kroz patnju i žalost tako što grde one koji odbacuju istinu imajući pritom agresivan i optuživački duh. Ovo je takođe poricanje krsta, to je odbijanje da pate sa Hristom i okrenu drugi obraz. Koliko li je uska staza krsta!

Ovo je apel da uzmete svoj krst, da uđete u patnje i odbacivanje koje oseća jedinorodni Sin, da dozvolite da budete odbačeni, da ljudi ispoljavaju prezir prema vama, ismejavaju vas, loše se odnose prema vama i govore laži u vezi toga u šta verujete. Prijatelji, prihvatimo krst našeg Gospoda, uhvatimo se za Njega, a onda nastavimo i dalje obraćati se našim prijateljima znajući da Hristos nosi naše patnje i da On može učiniti da upućujemo blage odgovore onima koji nas optužuju i da ih volimo kao što je Isus voleo ljude koji su Ga prikovali na krst i rekao: "Oče, oprosti im jer ne znaju šta čine."