Pobeda vernih

Objavljeno Mar 07, 2015 napisao Borislav Subotin u Otac i Sin Broj pregleda: 311

Kada u Bibliji čitam jedan od opisa Božjeg naroda ostatka, onih koji će živi dočekati Isusa kada On bude došao po drugi put po Svoje verne, iznova sam oduševljen Bogom i Isusom Božjim Jedinorodnim Sinom kako će ti verni ljudi biti predivno vođeni. Imalo bi puno da se piše o ovome, ali ja bih se osvrnuo samo na to kako će Gospod učiniti u njima da budu čisti od svakoga greha.

Pre glavnih stihova na koje želim posebno staviti akcenat, sada se rado sećam nekih drugih stihova iz Biblije, a ovo je prvi stih koji mi dolazi na um. On se nalazi u 2. Dnevnika 16:9;

“Jer oči Gospodnje gledaju po svoj zemlji da bi pokazivao silu Svoju prema onima kojima je srce celo prema Njemu...”

Mislim da je ovaj stih vrlo jasan svima nama. Verujem da Bog i danas traži takve ljude i žene, decu, koji će biti u takvoj zajednici sa Njime i On sa njima. Naše predanje Bogu uvek bi trebalo da bude potpuno. Verujem da će On upravo kroz takve ljude moći učiniti ono što On želi svim ljudima na zemlji a to je, da se mnogi spasu za svu večnost.

Da li je Isusu nešto nemoguće da učini za nas ili za druge oko nas, kada se mi potpuno predamo Njemu u ruke i kada mi tražimo od Njega ono što je dobro za nas i za druge? Izveštaj iz Filibljanima 4:13 nam svedoči ovo: “Sve mogu u Isusu Hristu koji mi moć daje”. Dakle sve, sve je moguće. Da li verujemo u ovo? Da li je i ovo jedno Božje obećanje dato nama? 4. Mojsijeva 23:19.

U okviru ovih misli, misli o Božjem narodu ostatka želeo bih da vam prenesem jedno moje kratko razmišljanje koje sam danas čitao u Otkrivenju Jovanovom 14: 1.3-5.

Stih prvi: „I videh, i gle, Jagnje stajaše na gori sionskoj, i s Njim sto i četrdeset i četiri hiljade, koji imahu ime Oca Njegovog napisano na čelima svojim.”

Ja se sada neću baviti tim pitanjem ko su sve tih 144.000 posebnih vernika već će moj akcenat biti na tome šta su Otac i Sin Svojim Svetim Duhom učinili u njima da su oni tako posebni.

Biblija nam kaže da su oni imali ime OCA nebeskog na čelima njihovim. Oni nisu imali na čelima svoje ime koje su dobili od svojih roditelja kada su se rodili. Oni nisu nosili ni ime svojih zemaljskih roditelja. Oni nisu imali imena nekih svojih titula ili postignuća koje su imali ovde na ovoj Zemlji, ne, ništa od toga. Oni su jednostavno imali ime svoga Oca nebeskoga koji je na nebesima.

Kada je to tako, šta to govori o tim ljudima, tih 144.000 vernih? Kakav su odnos oni imali sa Ocem kroz Hrista, Rimljanima 8:9-17?

Imati ime nebeskog Oca na svojim čelima svakako znači da oni imaju zapečaćenje u umu ili u karakteru, da oni nose Božji karakter u sebi i da ta grupa vernih poštuju autoritet nebeskog Oca iznad svega i pre svega a da je njihova ljubav prema Bogu uvek bila na prvom mestu. Nositi Božje ime na svome čelu po Otkrivenju koje nam je Bog dao može značiti da su oni potpuno pripadali Bogu. Oni su pobednici, greh u njima je pobeđen.

Oni su nebeskom Bogu, jedinom Bogu, Jovan 17:3, došli kroz Njegovog Sina Gospoda Isusa, 1.Kor 8:6. Otac i Sin su tu pobedu protiv greha ostvarili u njima. 2. Kor. 5:18; Filib. 1:10-11.

Oni, ta grupa od 144.000 su razumeli da postoji jedan Bog od koga je sve i da postoji Jedinorodni Božji Sin kroz koga je sve, a koji su pokazali svoju i više nego predivnu ljubav, blagodat i milost za čoveka koji je bio izgubljen u prevari našeg neprijatelja. Otac i Sin su se udružili da izbave čoveka.

U knjizi Čežnja Vekova mi čitamo divni Božji plan za čoveka.

“Pre nego što su postavljeni temelji Zemlji, Otac i Sin sjedinili su se u zavetu da otkupe čoveka ako ga Sotona bude pobedio. Stegli su Svoje ruke u svečanom zavetu da će Hristos postati jemac za ljudski rod. Hristos je ispunio ovo svečano obećanje. Kad je na krstu uzviknuo: »Svrši se«, obratio se Ocu. Sporazum je u celosti izvršen. Sad je izjavio: Oče, svršeno je. Ispunio sam Tvoju volju, Bože moj! Izvršio sam delo otkupljenja. Ako je Tvoja pravda zadovoljena, »hoću da i oni koje si mi dao budu sa mnom gde sam ja«. (***Jovan 19,30;17, 24)”

Kroz Božjeg Jedinorodnog Sina, ti vernici su potpuno prišli nebeskom Bogu Ocu i dopustili su Mu da im karakter bude potpuno promenjen i usklađen sa nebeskim bićima koja nikada nisu sagrešila. Jedino tako usklađeni u karakteru, oni će moći biti sa Ocem i Sinom u zajednici za svu večnost, zajedno sa svim drugim Božjim stvorenjima koja nikada nisu učinila greh.

Stihove koje bih sada želeo ukratko da komentarišem o 144.000 su sledeći: prvi stih je 4. stih iz Otkrivenja 14. poglavlja.

”Ovo su koji se ne opoganiše sa ženama, jer su devstvenici, oni idu za Jagnjetom kud god ono pođe. Ovi su kupljeni od ljudi, prvenci Bogu i Jagnjetu.”

Možda bi se i ovde moglo puno toga reći ali bih sada stavio akcenat na ove reči iz ovog stiha, a to je da: „...oni idu za Jagnjetom kud god ono pođe.”

Da li smo i mi spremni da idemo za Jagnjetom kuda god ON pođe? Da li je to teško i zašto je teško?

U broju onih iz 144.000, vidimo da su oni koji to čine, oni potpuno imaju u sebi Oca i Sina, 1. Jovanova 5:20; Gal. 4:6. Mi to vidimo jer su oni postigli cilj, dobili su priznanje od Oca i Sina da su spaseni. Kako je to divno. Verujem da su oni išli radosno sa Bogom na ovoj Zemlji, oni nisu gajili u sebi ništa od onoga sto ih je moglo odvojiti od Oca i Sina. Ljubav koju oni imaju za Boga i Jagnjeta je ona prava pa se sada i ja pitam... da li i ja imam takvu ljubav prema Bogu i Isusu da sam Ga spreman slediti u svemu što mi On govori? Da li si ti spreman ili spremna na ovo?

Da li razumemo na šta nas nebeski Otac i Božji Sin pozivaju? Ja mislim da nas pozivaju samo na jedno. Na naše potpuno predanje Njemu, jer nas On tek tada može spasiti od svakoga greha. Ako u sebi držimo neki greh i ne želimo ga se odreći tada ni Gospod nas ne može očistiti od svakoga greha i mi ostajemo u grehu.

U početku ovog razmisljanja videli smo da oči Gospodnje prolaze kroz svu Zemlju tražeći čije je srce celo prema Njemu. Zašto? Zato da bi On mogao silne stvari da čini kroz takve vernike da bi se mnogi spasili. Očigledno mi je da su i ovi verni iz broja 144.000 upravo takvi, slava Bogu! Oni su dopustili da Bog prvo učini u njima ono što oni nisu umeli i mogli sami, a pečat da je Bog to učinio u Njima nalazi se na njihovim čelima. Kako je ovo divni dokaz da “. ..Bog beše u Hristu, i svet pomiri sa sobom...” 2. Kor 5:19.

Sada ću dati akcenat na 5. stih iz Otkrivenja Jovanovog koji me je posebno uzeo pod svoje i koji me je posebno zaokupio. Stih ide ovako:

“I u njihovim ustima ne nađe se prevara, jer su bez mane pred prestolom Božijim.”

Hm, ponovo, da li je ovo moguće, oni su bili bez mane pred prestolom, ali ne samo to, piše da se u njihovim ustima ne nađe prevara i onda se govori da su bez mane.

Sada se opet sećam stiha iz Filibljanima 4:13 da “…sve mogu u Isusu Hristu koji mi moć daje.” Ako to tako piše, onda je moje da sve ovo prihvatim verom.

Čitao sam na više mesta kako u Bibliji, a tako i u Duhu Proroštva od Elen Vajt da je Isus zato i došao, da nas izbavi od svakoga greha i da osudi greh u telu. On je došao, postao je čovek da nas izbavi od prevare greha u ime Oca Svojega na nebesima. Ja ću sada staviti ovde neke citate iz Biblije o ovoj istini a vi možete nastaviti da tražite u Bibliji ove citate koji govore o ovome, verujem da ćete ih puno naći. Rimljanima celo 8. Poglavlje, 1.Kor. 1:8; 2.Kor. 5:17; Kološanima 1:28,29; 1. Pet. 2: 21,22...

Pokazaću vam sada stihove koji mi još jako drže pažnju, ali pre toga, želim da dodam i ovo. Kroz proučavanje Biblije o ovoj temi savršenstva karaktera sve se više vidi da Bog svakoga od nas želi očistiti od greha, da svi budemo bez greha i mane. Verujem da nam Biblija govori da svaki koji čini greh, čini volju oca svake laži (Jovan 8:34; 1.Jov. 3:8) ali da je Isus upravo i došao da nas oslobodi od greha tako što ćemo zauvek pobediti greh u Hristu i kroz Hrista. Proučavajući ovaj broj od 144.000 vernih ljudi, vidim da će oni biti živi u vreme drugog Isusovog dolaska i oni će proći kroz posebno vreme iskušenja koje će doći na sav svet, jer će tada biti nevolja kakva nije bila od postanja sveta, Matej 24:21.

Kada dalje čitam stihove u Otkrivenju nalazim ovo što baca još veću svetlost na to ko će sve ući u Božje carstvo, a ko ne i zašto ne i ovo me je danas ponovo podiglo ka Ocu i Gospodu Isusu Hristu.

Stihovi koje sada čitamo se nalaze u Otkrivenju 21:8.27, oni idu ovako:

“A strašljivima i nevernima i POGANIMA i krvnicima, i kurvarima, i vračarima,i idolopoklonicima, i svima lažama, njima je deo u jezeru što gori ognjem i sumporom; koje je smrt druga.”

“I neće u njega ući ništa POGANO, i što čini mrzost i laž, nego samo koji su napisani u životnoj knjizi Jagnjeta.”

Ta reč “pogano”, šta to tačno znači? Verujem da sam sve ovo drugo razumeo, ali sam još bolje želeo razumeti tu reč ”pogano” i kako to diskvalifikuje ljude od Božjeg carstva. Svakako je da svako od nas ima neku svoju definiciju te reči u glavi, isto kao i ja, ali želeo sam još da istražim oko ove reči, tačnije značenje.

Potražio sam ovu reč i u Strong konkordansu, ona se nalazi pod brojem 948, preko King James Bibije na engleskom jeziku i na grčkom jeziku reč “poganima“ znači “βδελύσσομαι-bdelussomai” ili na engleskom jeziku ona je prevedena kao “the abominable” što u prevodu znači :

“Užasnuti se”, “gaditi se”, “gnusati se”, “mrzeti”, a njena srodna reč nama govori da reč “pogani” označava: “smrde, postaju greška, “snažno mrzeti na nešto što postaje odvratno”.

Sve ove reči nam govore da su upravo ove osobine ono od čega Gospod želi da nas očisti i da sve ovo potpuno izbriše iz osobe koja prilazi nebeskom Ocu kroz Gospoda Isusa. Naš dragi Bog je svu svoju neizmernu ljubav prema nama grešnicima pokazao u životu, smrti i vaskrsenju, u posredovanju Svoga Sina za nas... Isto tako, naš dragi Gospod Isus, kada je bio na Zemlji pre više od 2000 godina, nam je pokazao kako je On došao da potpuno oslobodi čoveka, ne samo od muka i patnji koje imamo u ovom našem životu već i od svakoga greha koji ustvari sve ove muke i patnje koje imamo i uzrokuju. Bog je zaista ljubav.

Takođe našao sam i ovo objašnjenje na internet, ali mi je ipak još jedan biblijski stih zapečatio misli oko ovoga i ubrzo ću ga i postaviti.

http://staznaci.com/pogan

I apostol Jakov je dao akcenat na to kako naš jezik čini gadne stvari pred Bogom. Sve ovo možemo čitati u celom 3. poglavlju Jakovljeve poslanice, ali ću dati akcenat na šestom stihu u 3. poglavlju apostola Jakova koji kaže:

“I jezik je vatra, svet pun nepravde. Tako i jezik živi među našim udima, POGANEĆI sve telo, i paleći vreme života našeg, i zapaljujuci se od pakla.”

U toj reči “pogan” se nalazi čitav jedan zbir loših osobina čoveka, ali vidim da Biblija govori i da je naš jezik, taj mali organ upravo on taj koji pogani sve naše biće. Onda se setim kako 144.000 vernih imaju ovo “I u njihovim ustima ne nađe se prevara, jer su bez mane pred prestolom Božijim.”

Dakle, zaključak o karakteru o ovoj grupi od 144.000 vernika je to da je i njihov jezik bio obraćen Gospodu, ali potpuno. I jezik im je bio potpuno u skladu sa Božjom voljom.

Da li je sve to teško postići danas? Mislim da se svako ko hoće da bude veran Gospodu to pita danas. Verujem da samo u Bogu to nije teško, jer nam je Bog već obećao i dao svu silu i pomoć kroz Svoga Sina za tu pobedu, ali ta pobeda zavisi od nas, koliko ćemo se mi predati Bogu da nas ON može očistiti od sveg greha kroz Svoga Sina Isusa.

Kada čitamo Bibliju nalazimo i da postoje zapovesti o tome kako naš jezik treba biti pažljiv i to nalazimo posebno u trećoj i u devetoj zapovesti. 2. Moj. 20:7; 20:16.

Našao sam i na ovom sajtu jednu infomaciju o tome šta znači ova reč “pogan”:

http://hjp.novi-liber.hr/index.php?show=search_by_id&id=eVxuURU%3D

Po ovome reč “pogan” znači i:

(ima) poganu dušu pokvaren je, zao;

(ima) pogan jezik sklon je ogovaranju;

(ima) poganu narav, sklon je konfliktu, svađalica

Dakle zaključak je i da 144.000 vernika nikada neće ogovarati bilo koga, neće biti sklon konfliktu i neće biti svađalica. Rimljanima 12:18.

Mi svi vidimo koliko je Isusov dolazak vrlo blizu i lično verujem da mi možemo i trebamo imati isti taj savršeni karakter. Ta grupa vernih će imati tu pobedu.

Da li je danas kasno za nas ako prepoznajemo sebe da mi nismo onakvi kakvi trebamo biti u Hristu? Verujem da nije. Naš dragi nebeski Otac i Gospod Isus danas šalju Svoga Svetoga Duha u nas i želi u nama učiniti tu hitnu promenu, potpuno obraćenje ako u čemu danas vidimo da nismo valjani.

2 Kor. 13:5: “Sami sebe okušajte jeste li u veri, sami sebe ogledajte. Ili ne poznajete sebe da je Isus Hristos u vama? Već ako da u čemu niste valjani.”

Neka nas sve ovo dalje hrabri u svakoj pobedi u Hristu, vremena je malo, ali naš dragi Gospod Isus danas svakoga od nas zove i poručuje nam (Otk. 3:11): “Evo ću doći brzo: drži šta imaš, da niko ne uzme venac tvoj.”

Blago onome koji pobedi. Neka nam Gospod svima zaista bude Spasitelj.

“(Isus) Nijedno ljudsko biće nije smatrao bezvrednim, već je svakoj duši pružio spasonosni lek. U bilo kakvom društvu da se našao, iznosio je pouku koja je bila prikladna za to vreme i te okolnosti. Težio je da nadahnjuje nadom najsurovije, koji ništa ne obećavaju, uveravajući ih da mogu postati besprekorni i bezazleni, ostvarujući takav karakter koji će ih otkriti kao Božju decu. Često je sretao one koji su se prepustili Sotoninoj vlasti i koji nisu imali snage da se otrgnu iz njegove zamke. Takvom obeshrabrenom, bolesnom, zavedenom i palom čoveku, Isus bi upućivao reči najnežnijeg sažaljenja, reči koje su bile potrebne i koje su se mogle razumeti. Sretao je i druge koji su vodili neposrednu borbu s neprijateljem duša. Ove je hrabrio da istraju, uveravajući ih da će pobediti; jer su Božji anđeli bili na njihovoj strani i daće im pobedu.” Čežnja Vekova, “Dani Borbe”