Pokazivanje poštovanja prema stihovima 2:16-18 iz poslanice Kološanima (2.deo)

Objavljeno Mar 08, 2015 napisao Adrian Ebens u Božji zakon Broj pregleda: 609

Na šta se odnose reči - telo Hristovo? Pavle je jedini koji koristi ovakav termin, koristi ga četiri puta, a takođe i u Kološ. 2:17.

Rimlj. 7:4 “Zato, braćo moja, i vi umrijeste zakonu tijelom Hristovijem, da budete Drugoga, Onoga što usta iz mrtvijeh, da plod donesemo Bogu. “

Hrist je osudio greh u telu i kupio slobodu. Termin telo Hristovo se odnosi na bukvalno telo Hristovo koje je uzelo našu prirodu i onda je to telo bilo ubijeno da bi mi imali život.

1.Korinć. 10:16 “Čaša blagoslova koju blagosiljamo nije li zajednica krvi Hristove? Hljeb koji lomimo nije li zajednica tijela Hristova?“

Ovo se odnosi na duhovno telo Božjeg naroda (crkvu) u kojem Isusov Duh prebiva.

1.Korinć. 12:27 “A vi ste tijelo Hristovo, i udi među sobom.“

Opet se odnosi na ono što je duhovno, na crkvu.

Efesc. 4:12 “Da se sveti priprave za djelo službe, na zidanje tijela Hristova.“

Opet se odnosi na ono što je duhovno, na crkvu.

Jedenje hleba i ispijanje čaše su simboli našeg ulaska u telo Hristovo i otkrivaju činjenicu da smo prihvatili da je On umro umesto nas. Ovi simboli pokazuju da smo mu se pridružili u smrti, da bi mogli biti vaskrsnuti sa Njim.

(Rimlj. 6:4-5) “Tako se s Njim pogrebosmo krštenjem u smrt da kao što usta Hristos iz mrtvijeh slavom Očevom, tako i mi u novom životu da hodimo. Jer kad smo jednaki s Njim jednakom smrću, bićemo i vaskrsenijem.“

Ovo su simboli da Hrist prebiva u nama i da smo stoga deo Njegovog tela. Primetite šta Isus kaže:

(Jovan 6:55-56) “Jer je tijelo Moje pravo jelo i krv Moja pravo piće. Koji jede Moje tijelo i pije Moju krv stoji u Meni i Ja u njemu.“

Ponovo Pavle povezuje ove simbole i našu zajednicu u Hristu:

(1.Korinć. 10:16) “Čaša blagoslova koju blagosiljamo nije li zajednica krvi Hristove? Hljeb koji lomimo nije li zajednica tijela Hristova?“

Elen Vajt povezuje simbole jedenja i pijenja za vreme večere Gospodnje sa drvetom života koje predstavlja život koji nalazimo u Hristu.

Drvo života je bilo simbol koji je ukazivao na jedini, veliki, Izvor besmrtnosti. Za Hrista je napisano: “ U Njoj (Reči) beše život, i život beše videlo ljudima.“ On je fontana života. Kada smo poslušni Njemu imamo životodavnu, oživljavajuću silu koja veseli dušu. Zbog greha  čovek je sebi uskratio pristup drvetu života. Sada su život i besmrtnost dostupni kroz Isusa Hrista. Hrist izjavljuje: “ Ja sam hleb života: Koji Meni dolazi neće ogladneti, i koji Mene veruje neće nikad ožedneti“, „Koji jede Moje telo i pije Moju krv ima život večni, i Ja ću ga vaskrsnuti u poslednji dan: Jer je telo Moje pravo jelo i krv Moja pravo piće”…. Kao što me posla živi Otac, i Ja živim Oca radi; i koji jede Mene i on će živeti Mene radi. Duh je ono što oživljava; telo ne pomaže ništa. Reči koje vam Ja rekoh duh su i život su. Koji pobedi daću mu da jede od drveta životnog koje je nasred raja Božijeg.” 17 Manuskripti, 352.

U ovom kontekstu jedenje i pijenje simbola za vreme Gospodnje večere je paralela sa jedenjem sa drveta života u vrtu, stoga su senke (ukazuju na) jedenja koje će se dešavati svakog meseca u nebeskom carstvu.

(Otkriv. 22:2) “Nasred ulica njegovih i s obe strane reke drvo života, koje rađa dvanaest rodova dajući svakog meseca svoj rod; i lišće od drveta beše za isceljivanje narodima.”

Isusova smrt, sahrana i vaskrsenje, koji su predstavljeni sa ovim simbolima, su prvi rod - to osigurava da će sveti vaskrsnuti u budućnosti, u drugom dolasku. Ovo će biti lečenje naroda koji su u Isusu Hristu.

(1.Korinć 15:22-23) “Jer kako po Adamu svi umiru, tako će i po Hristu svi oživeti. Ali svaki u svom redu: novina Hristos; a potom oni koji verovaše Hristu o Njegovom dolasku.

Učestvujući u Isusovoj smrti i vaskresenju kroz ove simbole, mi izražavamo hrišćansku nadu u pobedu nad smrću koja će se desiti u budućnosti, kada Isus dođe. Mi takođe učestvujemo u onome što je senka koja ukazuje na jedenje sa drveta života. Dakle, ovi simboli su senke stvari koje treba da dođu i to je delimičan razlog zašto Pavle izjavljuje:

(1.Korinć 11:26) “Jer kad god jedete ovaj hleb i čašu ovu pijete, smrt Gospodnju obznanjujete, dokle ne dođe.”

Naš Gospod Isus ovo takođe kaže sledećim rečima:

(Marko 14:25) “Zaista vam kažem: više neću piti od roda vinogradskog do onog dana kad ću ga piti novog u carstvu Božjem.”

Hleb i čaša su senke i u sebi nemaju silu da spasu dušu; to su simboli Hristove smrti i vaskrsenja i jedenja sa drveta života. Pošto je On vaskrsnuo, to osigurava činjenicu da će i sveti vaskrsnuti kada Isus dođe po drugi put, a takođe i potpunu i otvorenu zajednicu tela Hristovog svake subote, a takođe i u vreme mladina u nebeskom carstvu gde će se pojavljivati novi rod na drvetu svakog meseca. U širem smislu, jedenje i pijenje koje je bilo obavljano u prazničnom duhu za vreme praznika, mladina i subota su senke koje ukazuju na naše zajedničko okupljanje u jedno telo posle drugog dolaska. Ne postoji sila u jedenu ni u pijenju, ali ove fizičke stvari, koje su povezane sa obožavanjem koji Božji narod upućuje Bogu, omogućavaju da osetimo ukus kakva će biti budućnost u nebeskom carstvu. Gnostici bi govorili protiv bilo kakvog stavljanja fokusa na jedenje i pijenje tokom religijskih okupljanja ili da to ima bilo kakvog udela u bogosluženjima, jer su smatrali da duhovno treba da se odvoji od materijalnog, a oni hrišćani koji su razmišljali kao Jevreji, su smatrali da su ove materijalne stvari deo celokupnog  hrišćanskog iskustva, jer materijalno nije nešto loše, već je to Božja tvorevina.

 Kako će biti divno kada se potpuno Hristovo telo ujedini zajedno na jednom mestu da bi slavili i obožavali Boga i Njegovog Sina.

“Spaseni narodi neće poznavati drugi zakon osim zakona neba. Svi će biti srećna, ujedinjena porodica, odeveni u odeću slave i zahvalnosti. Iznad scene će zajedno pevati zvezde jutarnje, a sinovi Božji će klicati, dok će se Bog i Hristos ujediniti u objavljivanju:  Neće više biti greha, niti će ikada više biti smrti! “I od mladine do mladine i od subote do subote, dolaziće svako telo da se pokloni preda Mnom, veli Gospod“, “I javiće se Gospodnja slava i svako će je telo videti“, “Tako će Gospod Bog učiniti da nikne pravda i pohvala pred svim narodima“, “U ono će vreme Gospod nad vojskama biti slavna kruna i dičan venac ostatku naroda svojega.“ (Proroci i carevi, str. org. 732-733)

Postoji rezervna ideja da termin telo Hristovo jednostavno znači crkva i da to značenje treba povezati sa idejom da postoji neko osuđivanje ili odlučivanje šta treba raditi tokom javnih bogosluženja. Ovo se može odnositi na telo Hristovo koje se okupilo na sabor, što je opisano u 15. glavi Dela apostolskih, da bi odlučili o određenim pravilima za obraćenika iz neznaboštva, ali ne postoji direktna asocijacija da je to tako. Iako je moguće posmatrati i ovako, ako dozvolimo dvostruko značenje teksta, postoje opasnosti da to može pokrenuti ideje da, kada govorimo o bogosluženju, većina vernika, većina tog tela, treba da diktira ličnoj savesti pojedinca, a ja mislim za ovo da je to problematično.

 

4.  Dodata reč ali

Možda ste primetili u mom poslednjem citiranju Kološ. 2:16-17, da sam izostavio dodatu reč “je“.

Zato neka vas niko ne osuđuje zbog jela i pića, ili zbog delova praznika, ili mladina ili Šabata jer je to senka onoga što dolazi, štaviše telo Hristovo.

Naravno da ćemo biti mnogo sigurniji, ako težimo da razumemo stvari iz Pisma sa, koliko god je moguće, manje dodatih reči i znakova interpunkcije. Kada se ubaci reč “je” i to kada to stoji u kombinaciji sa kontradiktornom rečju ali, tada su fraza telo Hristovo i sintagma – senka ono što treba da dođe, su suprostavljene jedna drugoj, kontradiktorne. Rezultat je da deluje kao da je senka nešto negativno i suprostavljeno telu, ili supstanci, koja je nešto pozitivno. Ovakav način zaključivanja savršeno odgovara načinu razmišljanja gnostičkih hrišćana, koji smatraju da su materijalne stvari nešto negativno, a da su jedino duhovne stvari pozitivne.

U jednom drugom aspektu um jednog Grka bi imao tendenciju da posmatra senke kao nešto negativno kao posledica jednog od Platonovih fundamentalnih učenja koje je povezano sa “alegorijom pećine”.

“Platon je opisao grupu ljudi koja celog svog života živi u pećini, povezani su lancima za zidove te pećine. Ti ljudi  gledaju u čist zid. Iza tih ljudi nalazi se vatra, a između vatre i njih prolaze razne stvari, te stvari bacaju senku na zid i ti ljudi gledaju te senke, senke koje su projektovane na zidu. Oni počinju da daju imena tim senkama. On onda objašnjava da je filozof kao zatvorenik koji je oslobođen iz pećine i koji shvati da senke koje su na zidu nisu realnost, tada on može da spoznaje pravu formu realnosti, a ne samo senke koje vide zatvorenici. “ Wikipedia, Allegory of Cave

Dakle um jednog Grka bi smatrao za senke da su deo onoga što zarobljava um i stoga, čitajući stihove kao što su Kološ. 2:16-17, prirodno bi bilo da su stihove gde se spominju senke tumačili na sledeći naćin: da su senke nešto negativno u odnosu na realnost koju su oni spoznali.

Da je Pavle želeo da naglasi kontrast, on bi onda morao napisati neku grčku reč kao npr. G2076 esti. Ova reč nije napisana i stoga je moramo izbaciti. Kada izbacimo - is (je), termin telo Hristovo postaje normalni nastavak sintagme senka onoga što treba da dođe. Trebalo bi da je očigledno da što više dodatih reči postoji u tekstu, to je veća verovatnoća da će prevodilac početi da tumači tekst, umesto da samo prevede originalne reči koje je autor napisao.

Da zaključimo – Gnostici su osuđivali hrišćane zbog toga što su koristili, imali, materijalne simbole u svojim bogosluženjima. Gnostici su smatrali da je to ropski jaram. Moguće je da su Jevreji i neki hrišćani osuđivali crkvu što se nisu okupljali onih dana da bi obavljali rituale koje su njihovi paočevi obavljali. Ovo uključuje žrtvovanja i prinose koji su bili deo uspostavljenog simboličnog sistema žrtava, ali nisu više bili pod obavezom da to rade. Bilo da je prva stvar u pitanju ili druga, važi da kada Pavle spominje subote, praznike, mladine, on ne govori o vremenu (ne govori o ovom aspektu), on govori o kontraverzi šta treba raditi u te dane što se tiče jedenja, pijenja i o delovima praznika koji su povezani sa jedenjem, pijenjem što je i te kako bilo deo praznika i večere Gospodnje.

Dakle, ako pokažemo pravilno poštovanje prema reči “respect” koju Pavle koristi u Kološ. 2:16 shvatićemo da za ovo pitanje postoji rešenje koje se odnosi na sve velike probleme koje imamo.