Pokazivanje poštovanja prema stihovima 2:16-18 iz poslanice Kološanima (1.deo)

Objavljeno Mar 08, 2015 napisao Adrian Ebens u Božji zakon Broj pregleda: 647

“Zato neka vas niko ne osuđuje zbog jela i pića, ili zbog praznika, ili mladina ili Šabata (Šabatnih dana): Jer je to samo senka onoga što dolazi; a Hristos je stvarnost (eng.prev. ali telo je Hristovo).” (Kološ. 2:16-17)

“Let no man therefore judge you in meat, or in drink, or in respect of an holyday, or of the new moon, or of the sabbath days: Which are a shadow of things to come; but the body is of Christ.” (Col. 2:16-17)

Ovaj stih je jedan od stihova iz Pisma o kojima se danas u hrišćanskom svetu žustro debatuje. Šta je zapravo Pavle želeo da kaže ovde? Da li on baca okupljanja Božjeg naroda koja nalazimo u knjizi zakona na gomilu otpada kao nešto što je legalistički jaram ropstva? Da li Pavle govori vernicima da ne dopuste da im sude ljudi iz sveta što se tiče ovih stvari, već da, umesto toga, sude jedni drugima? Da li Pavle govori da sedmi dan - subota više nije važna za hrišćane, zbog toga što na toj listi spominje i reč “Sabbaton”?

Reč Sabbaton (G4521) se spominje 68 puta u Novom zavetu. Na 59 mesta ona znači sedmi dan – subota (Šabat). Na 8 mesta se odnosi na sedmice povezane sa sedmim danom – Šabatom. Dakle, 67 stihova od 68 stihova su direktno povezani sa sedmim danom – Šabatom.  Onaj jedan koji preostaje je zapisan u Kološ. 2:16. Ako Novi zavet koristi ovu reč 67 puta povezano sa sedmim danom – Šabatom, da li bi bilo pravilno reći da pojavljivanje reči na ovom mestu znači nešto drugo? Uzmite u razmatranje još i ovo: reč koju Pavle koristi za Šabat je upravo ista reč koja se koristi i u LXX koja se nalazi u četvrtoj zapovesti.

Da bi pojačali našu znatiželju za Pavlovu listu, primetićemo sledeće - što se tiče praznika, mladina i subota (Šabata) u Starom zavetu:

“I kad se god prinose žrtve paljenice Gospodu, u subote (H7676), i na mladine (H2320) i praznike (H4150), u broju po redu svom svagda pred Gospodom.” (1. Dnevnika 23:31)

“And to offer all burnt sacrifices unto the LORD in the Sabbaths [H7676], in the new moons [H2320], and on the set feasts [H4150], by number, according to the order commanded unto them, continually before the LORD.” (1. Chron. 23:31)

Ovaj niz je takođe prisutan i u 2. Dnevnika 2:4, 8:13, 31:3, Nemija 10:33, Jezekilja 45:17, Osija 2:11. U svakom od ovih slučaja Šabat (subota) znači sedmi dan –subota (sedmična subota). U Jezek. 45:17 postoji tačno isti niz i čak bi mogao i da aludira na jelo i piće.

“A knez je dužan davati žrtve paljenice s darom (1) i naljevom (2) na praznike (3) i na mladine (4) i u subote (5) o svijem svetkovinama doma Izrailjeva; on neka prinosi žrtvu za greh s darom i žrtvu paljenicu i zahvalnu da čini očišćenje za dom Izrailjev.“ (Jezek. 45:17)

“And it shall be the prince's part to give burnt offerings, and (1) meat offerings, and (2) drink offerings, in (3) the feasts, and in (4) the new moons, and in the (5) sabbaths, in all solemnities of the house of Israel: he shall prepare the sin offering, and the meat offering, and the burnt offering, and the peace offerings, to make reconciliation for the house of Israel.” (Eze 45:17)

U LXX reči za praznike (G1859), mladine (G3561) i subote (G4521) su upravo iste reči koje i Pavle citira u Kološ. 2:16. Ako svi ovi pasusi u Starom zavetu koriste ovaj niz i povezuju sa sedmim danom – subotom, zašto bi onda Pavle koristio ovaj niz na potpuno drugačiji način od onoga koji je bio u Pismu koje je čitao? Zašto bi koristio reč Sabbaton da bi značilo nešto čega nema ni na jednom drugom mestu u Bibliji, osim ako ne misli samo na Dan pomirenja gde se takođe spominje ova reč, a ovo je zapisano u 3. Mojs. 23:32?

Ako Pavle zapravo misli na sedmi dan – subotu u Kološ. 2:16 onda bi i subota bila svrstana u grupu predslika (simbol, sjen)  koji ukazaju na ono što treba da dođe, međutim, nadahnuto pero je jasno što se tiče subote:

“Subota, dan odmora, je bila poverena Adamu, ocu i predstavniku ljudskog roda. Njenim svetkovanjem, kao činom zahvalnosti, trebalo je da svi koji borave na Zemlji priznaju da je Bog njihov Stvoritelj i njihov zakoniti Suveren; da su oni delo Njegovih ruku i podanici Njegove vlasti. Tako je ova ustanova dobila spomeničku prirodu, namenjenu celom čovečanstvu. U njoj nije bilo ničeg simboličnog, niti je bila ograničena na bilo koji narod.“ (Patrijarsi i proroci, str.org. 48.)

Sada smo suočeni sa interesantnim problemom - Pavlovo korišćenje reči Šabat i njegova lista stvari iz Biblije uz sugestiju da on misli na sedmi dan – subotu. Ako misli na sedmi dan – subotu, onda deluje kao da je subota senka stvari koje treba da dođu. Mogli bi ubediti sebe da subota ukazuje na milenijum odmora i na naše okupljanje u budućnosti, na nebu, ali to bi bio predukus budućnosti, a ne senka budućnosti. Ovo nas takođe stavlja u konflikt sa Duhom proroštva koji izjavljuje da u njoj nije bilo ničeg simboličnog. Napomene koje je dala Elen Vajt da subota nema neku ograničenu primenu sugerišu da ona ne povezuje sa subotom ništa simboličko kroz istoriju ovog sveta.

Ako prihvatimo oba dokaza koja su gore navedena, naizgled smo stavljeni u veoma tešku situaciju. I ja sam se naravno ovako osećao i to me je dovelo do toga da sam vapio Gospodu u molitvama, tražio sam od Njega da mi otkrije rešenje ove poteškoće. Znam da naš Otac čuje molitve i kada sam se budio ovog subotnjeg jutra, bujica misli je preplavila moj um za koje mislim da bi mogle rešiti ovaj problem.

Dok sam vrteo misli u svome umu, podsetio sam sebe na stihove koji su jasno povezani, jasno je da se odnose na gnostičko hrišćanstvo.

“Braćo, čuvajte se da vas ko ne zarobi filozofijom i praznom prijevarom, po kazivanju čovječijemu, po nauci svijeta, a ne po Hristu.“ (Kološ. 2:8)

Da li za Mojsijev zakon možemo reći da je to filozofija ili ljudska tradicija?

“Da oni ne bi pogrešno shvatili reči Gospodnje i rđavo primenili  Njegove zahteve, Mojsije je sve reči zapisao u knjigu da bi se kasnije mogli pozivati na to. Sve to on je zapisao na gori onako kako mu je sam Hristos diktirao. “ (1. MR 114)

Hrist je ovo diktirao Mojsiju. Nikako se ne može reći za Mojsijevu knjigu zakona da je to ljudska tradicija i elementi sveta, ali ovo zasigurno može govoriti o gnostičkim učenjima koji dolaze u hrišćanstvo. Koja su bila neka od ključnih učenja Gnosticizma?

- Materijalan svet je loš, duhovan svet je dobar. Materijalan svet je pod kontrolom zloga, neznanja, ništavnosti.

- Božanska iskra je na neki način zarobljena u nekim ljudima (ali ne u svima) i jedino to, od svega što postoji u ovom materijalnom svetu, je sposobno da iskupi.

- Spasenje dolazi kroz tajno znanje kroz koje pojedinci spoznaju sebe, svoje poreklo i sudbinu.

- Pošto dobri Bog ne bi mogao stvoriti zli svet, mora biti da je on stvoren od strane inferiornijeg, neznalice ili zlog boga. Obično, objašnjenje koje se daje je da je pravi, dobri Bog stvorio bića (Arhonte) koji su ili stvorili druge Arhonte ili su se sjedinjavali da bi napravili druge Arhonte, sve dok Sophia (Mudrost)  nije prouzrokovala nesrećni slučaj i to je doveo do stvaranja zlog Arhonta koji je stvorio naš svet i koji se pretvara da je bog. On krije istinu od ljudi, ali iskra Sophie u nekim ljudima ih ispunjava sa čeznjom da se vrate u Pleromu (božanski domen) gde i pripadaju.

Ove ideje su imale implikacije koje se nisu mogle uskladiti ni sa Starim zavetom ni sa apostolskim spisima i to je bio razlog zašto su ih hrišćani ranog doba odbacili.

Koje su bile neke od implikacija Gnosticizma?

Pošto su gnostici smatrali da je materija iskvarena, oni su takođe smatrali da je telo iskvareno. Trend nekih Gnostika je bio da uče da nema ničeg lošeg, ako se prepuštamo telesnim željama, pošto je telo u svakom slučaju sasvim iskvareno i nemoguće ga je iskupiti. Drugi Gnostici, možda većina, smatraju da se telo mora držati pod kontrolom pomoću strogog asketizma. Bilo da osoba izabere plan A ili B, ove doktire čine nemogućim da se razume kako je Bog mogao da postane pravi čovek, čovek sa telom, u Isusu Hristu. www.christianity.com

Neke od ovih ideja su pronašle svoj put kako bi ušle u neke delove hrišćanstva. Ovaj proces se razvijao za vreme Pavlovog života, međutim, kompletan sistem gnostičkog hrišćanstva se nije razvio sve do 2. veka. Ipak, imamo dokaz u Novom zavetu da su se apostoli borili protiv prototipa ovih ideja.

“O Timotije, sačuvaj što ti je predano, kloni se poganijeh praznijeh razgovora i prepiranja lažno nazvanog razuma (eng.prev nauke(G1108)).“ (1. Timot. 6:20) Reč nauka u ovom delu je zapravo reč Gnosis, od koje potiče reč Gnostik. Pavle upozorava Timotija protiv lažnog Gnosis-a ili gnostičke ideje.

Kao što je pomenuto gore, ideja da je materijalan svet zao je gnostičke hrišćane odvela do odbacivanja prave doktrine da je Hrist došao u telu, tj. imao je materijalan oblik postojanja. Ovo je razlog zašto Pavle izjavljuje:

“Jer u Njemu živi svaka punina božanstva telesno.“ (Kološ. 2:9)

Apostol Jovan se bori protiv ovog učenja nazivajući ga duh antihrista.

“A svaki duh koji ne priznaje da je Isus Hristos u tijelu došao, nije od Boga; i ovaj je antihristov, za kojega čuste da će doći, i sad je već na svijetu.“ (1. Jovan. 4:3)

To što je Pavle rekao da je Isus bio punina božanstva telesno je bila totalna jeres za Gnostike i ovo je daljni dokaz da kada Pavle piše, to se odnosi na gnostička učenja. Još neke posledice gnostičko hrišćanskih učenja su bile: 

“Gnostički hrišćani su se žustro protivili Starom zavetu i jevrejskoj religiji. Ako je celokupni materijalni svet sasvim zao, onda i njegov Tvorac Jahve i Njegova religija, takođe moraju biti apsolutno zli.“ Alan Najt, Primitivno hrišćanstvo u krizi (2003.) str. 39.

“Gnostičko hrišćanstvo je uvek favorizovalo ideju da je samo duhovnost večna.“ Isti izvor, str. 75.

“Duhovnost se ne može naći u materijalnom iskustvu i životu, takođe ni u jednom pravilu koje Biblija ili bilo koja osoba koristi da bi pokušala da ozakoni telesno ponašanje.“ isti izvor, str. 43.

Za gnostičke hrišćane je jedenje i pijenje nečega što je materijalno nije deo bogosluženja, ove stvari su simboli robovanja materijalnom svetu, stoga “Ne dohvati se, ne okusi, ne opipaj...“ materijalne stvari u svom bogosluženju. Fokusirajanje na unutrašnje duhovno iskustvo je ključ za gnostičke hrišćane.

Da li postoji još dokaza da Pavle govori protiv gnostičke jeresi?

“Niko da vas ne vara po svojoj volji izabranom poniznošću i službom anđela, istražuju i što ne vidje, i uzalud nadimajući se umom tijela svojega.“ (2. Kološ. 2:18)

“Neka vas ne liši nagrade niko ko uživa u lažnoj poniznosti i obožavanju anđela, ko “zastupa“ svoje vizije i bez razloga je ponosan na svoje telesno razmišljanje.“ (Isto, novi savrem.prevod)

“Let no man beguile you of your reward in a voluntary humility and worshipping of angels, intruding into those things which he hath not seen, vainly puffed up by his fleshly mind.” (Col. 2:18)

Gnostici su imali učenje o izlasku (nastajanju) iz boga Aeonsa.

Aeonsi su u nekoliko stvari bili slični judejsko-hrišćanskim anđelima, uključujući i to da su bili sluge i da su izašli iz boga, da su postojali kao bića svetlosti. Ustvari, određeni gnostički anđeli, kao npr. Armozel, su takođe Aenosi. (Wikipedia, Aeon, Gnosticism)

Imamo dokaz da su valentinijanski gnostički hrišćani obožavali anđele. Valentijan je živeo od 100. g.n.e do 160. g.n.e i postojale su glasine da je on učenik čoveka koji je bio Pavlov učenik. Njegovo učenje je razvijeno gnostičko učenje o Aeonsima koje je postojalo za vreme Pavlovog života.

“Valentinijanski hrišćani su učestvovali u obredima koji su kulminirali sa ceremonijom božanskog braka u kojima su se duhovno venčavali sa anđelima. Muškarac obračenik bi se ženio sa ženskim anđelom, a žena obračenik bi se udavala za muškog anđela.“ (Isti izvor, str. 102)

Ne postoji ništa u knjizi zakona što zapoveda obožavanje anđela. Ona zapoveda da se jedino Bog obožava.

“Ako, dakle, umrijeste s Hristom stihijama svijeta, zašto se kao živeći u svjetu prepirete: Ne dohvati se, ne okusi, ne opipaj; koje je sve na pogibao onome koji čini po zapovijestima i naukama ljudskima?“ (Kološ. 2:20)

“Ako ste zajedno s Hristom umrli u odnosu na načela ovoga sveta, zašto se onda, kao da još pripadate svetu, podvrgavate propisima: “Ne diraj, ne probaj, ne dotiči“, koji se odnose na ono što upotrebom propada, kada su to ljudske zapovesti i učenja? “ (novi savrem. prevod)

“Wherefore if ye be dead with Christ from the rudiments of the world, why, as though living in the world, are ye subject to ordinances, (21) (Touch not; taste not; handle not; (22) Which all are to perish with the using;) after the commandments and doctrines of men?” (Col. 2:20-22)

Vidimo da je u ovom pasusu sintagma: “Ne diraj, ne probaj, ne dotiči“ upakovana zajedno sa sledećim terminima:

- Načela ovoga sveta

- Ljudske zapovesti i učenja

Poprilično je bezbedno reći da je sintagma “Ne diraj, ne probaj, ne dotiči“ povezana sa ljudskim zapovestima i učenjima i da to proizilazi iz načela ovoga sveta. Za gnostičke hrišćane bi materijalan aspekat jevrejskog bogosluženja/obožavanja bio uvreda i oni bi ih osuđivali zbog jela, pića i svetkovanja praznika tokom socijalnih i religijskih okupljanja. Čula bi se vika: “Ne diraj, ne probaj, ne dotiči“.

Moguće je da bi Jevreji takođe mogli osuditi hrišćanje zbog učestvovanja u obredu večere Gospodnje, zbog jela i pića svetih stvari, izvan granica levitskog sveštenstva. Adam Klark takođe daje ovaj komentar:

“Ovo su forme izražavanja koje su veoma zastupljene kod Jevreja. U Maccoth, fol. xxi. 1: “Ako kažu Nazirej – nemoj da piješ, nemoj da piješ, a on ako uprkos tome pije, on je kriv. Ako kažu – nemoj oblačiti tu odeću, nemoj oblačiti tu odeću, a on uprkos tome oblači raznoliku odeću, on je kriv. ““ (Adam Klark, komentar na Kološ. 2:21.)

Jevreji bi takođe mogli optužiti hrišćane što ne uključuju žrtvovanja  tokom svojeg svetkovanja subota, mladina i praznika. Za hrišćane, ove žrtve su definitivno bile senka stvari koje su se ispunile u smrti Isusa Hrista, a posle više nisu imale značaja. Dakle, ono što je Pavle napisao se odnosi i na napade gnostičkih hrišćana, a takođe i na napade jevrejskih legalista koje se ticalo toga šta treba, a šta ne treba raditi za vreme religijskih okupljanja.

Ovo nas dovodi do srži problema u 2. glavi poslanice Kološanima. Pročitajmo ove stihove ponovo:

“Zato neka vas niko ne osuđuje zbog jela i pića, ili zbog praznika, ili mladina ili Šabata (Šabatnih dana): Jer je to samo senka onoga što dolazi; a Hristos je stvarnost (eng.prev. ali telo je Hristovo).” (Kološ. 2:16-17)

“Let no man therefore judge you in meat, or in drink, or in respect of an holyday, or of the new moon, or of the sabbath days: Which are a shadow of things to come; but the body is of Christ.” (Col. 2:16-17)

Želim da primetite četiri ključne stvari u ovom pasusu:

1.Upotreba reči respect (u pogledu, što se tiče nečega, zbog)

2.Upotreba dodatih znakova interpukcije, stavljanje dve tačke, na taj način ono što sledi posle definiše ono što je bilo rečeno pre; Veliko slovo J (Jer) daje utisak nove rečenice.

3.Upotreba reči a (ali)

4. Upotreba dodate reči is (body is of Christ), značenje reči is=je

 

 1.Upotreba reči respect (u pogledu, što se tiče nečega, zbog)

Pogledajmo kako se ta reč (respect) koristi na drugim mestima u Novom zavetu. Evo šta piše za ovu reč u Strongovom G3313:

Iz zastarele, ali primarnije forme  meiroimai (dobiti kao deo nečega ili raspodeljivanje); podela, deo (bukvalno ili simbolički, u širokoj upotrebi): u ime, za, deo zemlje uz more - obala, pravac, deo (delimično), pojedino (pojedinačno), deo (kraj), komad, porcija, u pogledu, strana, neka vrsta (- nečega), na neki način.

Reč je prevedena kao deo (24 puta), porcija (3 puta), obala (3 puta), u ime (nekoga) (2 puta), što se tiče (2 puta), mešano (9 puta). Evo neki primeri iz Novog zaveta:

“Ali čuvši da Arhelaj caruje u Judeji mjesto Iroda oca svojega, poboja se onamo ići; nego primivši u snu zapovijest, otide u krajeve (G3313) galilejske.“ (Matej 2:22)

“I reče mlađi od njih ocu: Oče, daj mi deo (G3313) imanja što pripada meni. I otac im podijeli imanje.“ (Luka 15:12)

“A oni mu daše komad (G3313) ribe pečene, i meda u satu.“ (Luka 24:42)

U Mateju 2:22 i Luki 15:22 reč je prevedena sa određenim članom (the u engleskom), ali ga nema u Luki 24:42. Engleski jezik zahteva da, što se tiče korišćenja reči deo ili porcija, reč deo identifikujemo sa određenim ili neodređenim članom. Kontekst Pavlovog korišćenja reči bi preferirao određeni član, ali i ovako je dobro. Sa ovim znanjem sada primenimo to na tekst:

Zato neka vas niko ne osuđuje zbog jela i pića, ili zbog (dela, porcije, komada) praznika, ili mladina ili Šabatnih dana .

Upotreba reči jelo i piće daje kontekst za sledeću reč – respect  (u pogledu, što se tiče nečega, zbog) što znači da govori o određenim delovima praznika, mladina i subota.

 

2. Upotreba reči dani i dve tačke (znak interpunkcije)

Sada treba da primetimo nešto poprilično značajno: reč “dani“ i dve tačke su dodate. To zapravo ne postoji u tekstu. Koristim e - sword (program) kada čitam Bibliju na internetu. Dodate reči su označene sivom bojom.

“Zato neka vas niko ne osuđuje zbog jela i pića, ili zbog praznika, ili mladina ili Šabata (Šabatnih dana): …” (Kološ. 2:16)

Primetite da su dve tačke dodate. To ne postoji u tekstu. Ovo značajno menja značenje ove rečenice. Ako bi ovo izbacili i onda dopustili rečenici da teče dalje, nestavljajući veliko slovo J (Jer) vidimo nešto porpilično duboko.

Zato neka vas niko ne osuđuje zbog jela i pića, ili zbog delova praznika, ili mladina ili Šabata jer je to senka onoga što dolazi.

Da li ste razumeli ovo? Pavle govori o delovima praznika, mladina i subota koje su senka onoga što će doći. Pošto je Pavlova glavna briga odbojnost koju su gnostički hrišćani imali prema materijalnim stvarima, kada je napisao jelo i piće, veća je verovatnoća da je mislio na svakodnevno jedenje i pijenje u društvenim postavkama, što su gnostici zamerali hrišćanima. Gnostici su imali asketski fokus (pa bi ih to obeshrabrilo).

Činjenica da Pavle nabraja na listi jelo i piće sugeriše da je najviše zabrinut zbog toga i da se to prenosi i u sve ostalo, sve ostale stvari na listi, iako se ne smatra za njih da su to senke. Stvari koje bi bile direktno povezane sa sintagmom “senka stvari koje treba da dođu” su delovi praznika, mladina i subota, a koji su materijalne prirode, pošto su se gnostici, kada se govori o bogosluženju, fokusirali samo na ono što je unutrašnje i duhovno.

 

3.Upotreba reči a (ali) 

Sada treba da shvatimo upotrebu reči “ali” zbog toga što je ta reč veznik koji ukazuje na povezanost sa sintagmom “telo je Hristovo”.

Reč “ali” u ovom pasusu je “de” (G1161). Evo šta Strong kaže o ovome:

Primarno je to rečca (suprotna ili nastavak (ukazuje na nastavak ili omogućava nastavak)) : ali, i, itd – takođe, i, ali, šta više, sada (često neizraženo u engleskom jeziku).

Dakle, ova reč ne znači samo nešto suprotno i protivno od onoga što je bilo rečeno, već takođe znači i nastavak ili objašnjenje toga. To je mesto gde može biti stavljanjena tačka i zapeta, u engleskom jeziku, da bi se objasnilo ono što je upravo bilo rečeno. Primetite neke upotrebe reči ali (G1161) u Novom zavetu:

“Avram rodi Isaka. A (G1161) Isak rodi Jakova. A (G1161) Jakov rodi Judu i braću njegovu.“ (Matej 1:2)

Vidite kako je reč korišćena, da bi ukazala na nastavak, kao rezultat onoga što je predhodno bilo rečeno. Isak je rodio Jakova kao nastavak predhodnog dela, da je Avram rodio Isaka. U ovom slučaju ta reč je iskorišćena na taj način. U ovom slučaju nema smisla reći:

“Avram rodi Isaka. Ali Isak rodi Jakova. Ali Jakov rodi Judu i braću njegovu.“

Evo primera gde reč “ali“ više odgovara. Isus pažljivo koristi tu reč u 5. glavi Matej. jevanđelja:

“Čuli ste da je kazano: Oko za oko i zub za zub. A (eng. prev. ali) Ja vam kažem da se ne branite oda zla, nego ako te ko udari po desnome tvom obrazu, obrni mu i drugi.“ (Matej 5:38-39)

 “Ye have heard that it hath been said, An eye for an eye, and a tooth for a tooth: (39) But I say unto you, That ye resist not evil: but whosoever shall smite thee on thy right cheek, turn to him the other also.” (Matt. 5:38-39)

Reč “ali“ koju Isus koristi je G1161. Da je želeo da kaže nešto totalno suprotno od onoga što je bilo rečeno pre, On bi upotrebio drugu reč, reč koju je koristio kada se suprostavio sotoni:

“A On odgovori i reče: Pisano je: Ne živi čovjek o samom hljebu, no(G235) (eng.prev. ali) o svakoj riječi koja izlazi iz usta Božijih.“ (Matej 4:4)

Ova reč je“ alla“ i evo šta Strong (grčki rečnik) kaže o njoj:

Množina srednjeg roda od G243; potpuno drugačije stvari, to je, (priloški upotrebljen) suprotno (u mnogim vezama) – i, ali (čak), međutim, zaista, ne, ipak, stoga, uprkos, da.

Da je Isus hteo da se totalno suprostavi frazi “oko za oko, zub za zub“, On bi koristio G235 ( reč alla), pošto je to kompletna negacija, ali je Isus upotrebio reč “de“. Ovo mu je omogućilo da se suprostavi interpretacijama koje su fariseji davali ljudima, a u isto vreme, da da nastavak i proširi pravo značenje knjge zakona kada kaže “oko za oko, zub za zub“. (Pogledajte 2.Mojs. 12:24, 3.Mojs. 24:20, 5.Mojs. 19:21) Značenje ovog pasusa je da se ljudi uopšte ne napadaju.  Zakon je bio dizajniran da zastraši ljude pa da ne napadaju druge, ali su ga Jevreji izvrnuli da izgleda kao da on uči da treba biti osvetnik.  Dakle, ova mala reč “de“ je jako važna i ima ozbiljne implikacije na više mesta gde se nešto čita samo kao nešto suprotno, ali ono ustvari uključuje i neki nastavak.

Sa ovim na umu, spremni smo da dovršimo rečenicu:

Zato neka vas niko ne osuđuje zbog jela i pića, ili zbog delova praznika, ili mladina ili Šabata jer je to senka onoga što dolazi, štaviše telo Hristovo.