Otvoreno pismo SZO (Svetska zdravstvena organizacija): Odmah zaustavite COVID – 19 masovnu vakcinaciju

Otvoreno pismo SZO (Svetska zdravstvena organizacija): Odmah zaustavite COVID – 19 masovnu vakcinaciju

Geert Vanden Bossche, DMV, PhD, nezavisni virusolog i ekspert  za vakcine, radio u GAVI i pri fondaciji Bila i Melinde Gejts.

Svim vlastima, naučnicima i ekspertima u celom svetu, upućeno celoj svetskoj  populaciji.

Ja sam sve samo ne antivakser. Kao naučnik, obično ne koristim nijednu od ovih platformi kako bi apelovao da se zauzme bilo kakav stav po pitanjima vezanim za vakcine. I kao posvećeni virusolog i ekspert za vakcine, izuzetke pravim samo u onim slučajevima kada organi zdravstvene zaštite dozvoljavaju da se upotrebljavaju vakcine na način koji ugrožava zdravlje populacije i naravno u slučajevima kada se ignorišu naučne činjenice.

Trenutna ekstremno kritična situacija, primorala me je da na ovakav način širim ovaj urgentan poziv. S obzirom da je ljudski faktor, koji je umešan u pandemiju COVID – 19, sada toliko veliki da preti da izazove globalnu katastrofu nevidjenih razmera, čini mi se da moj poziv nije dovoljno jak i glasan.

Kao što sam već rekao – ja nisam protiv vakcinacije. Naprotiv, mogu da vas uverim da je svaka od vakcina koja danas postoji u svetu, veoma pažljivo razradjena od strane sjajnih i kompetentnih stručnjaka. Medjutim, ovaj tip profilaktičke vakcine je krajnje neodgovarajući i pogrešan, a čak i ekstremno opasan za korišćenje u masovnoj vakcinaciji i to u vreme virusne pandemije.

Vakcinolozi, naučnici i klinički doktori, zaslepljeni su pozitivnim kratkotrajnim efektima kod pojedinaca, ali se čini da uopšte nisu zabrinuti katastrofalnim posledicama po globalno zdravlje. Ukoliko mi neko naučno ne dokaže da grešim, tada je veoma teško razumeti kako će trenutna ljudska intervencija sprečiti da se varijanta virusa, koja sada cirkuliše, pretvori u divlju zver.

U trci sa vremenom, trudim se da završim svoj naučni rad, publikaciju koja, nažalost, može stići kasno, imajući u vidu rastuću opasnost od visoko infektivnih varijacija koje se tako brzo šire. Upravo zato sam odlučio da već sada stavim na Linkedln platformu kratak siže svojih zaključaka, kao i svoj ključni govor na nedavnom samitu u vezi sa vakcinama u Ohaju.

Prošlog ponedeljka, predstavio sam medjunarodnim zdravstvenim organizacijama, uključujući i SZO (Svetska  zdravstvena organizacija), svoju analizu trenutne pandemije, osnovanu na naučnim platformama imune biologije COVID – 19. Imajući u vidu nivo alarmantne situacije, pozvao sam ih da razmotre moju zabrinutost i da počnu sa debatama o pogubnim posledicama daljeg „virusno imunog bekstva“.

Za one koji nisu toliko stručni poznavaoci na ovom polju, ja ću u daljem tekstu predstaviti pojednostavljenu i razumljiviju verziju nauke koja stoji iza ove kvarne pojave.

I dok ja nemam ni trenutka slobodnog vremena, za sada mi nije stigao nijedan odgovor. Eksperti i političari ćute, želeći očigledno, da kao i do sada, veoma lukavo govore o ublažavanju zaštitnih mera i o „prolećnoj slobodi“. Moje izjave zasnovane su isključivo na naučnim dokazima. I one mogu biti opovrgnute isključivo naukom.

U vreme kada je gotovo nemoguće napraviti pogrešno naučno istraživanje, i bez kritike kolega sa strane, čini se da elita naučnika, koji u današnje vreme savetuju svetske lidere, odlučuje da ćuti. I više nego dovoljno naučnih dokaza bilo je stavljeno na sto.

Nažalost, sve je to lišeno pažnje onih koji imaju mogućnost da dejstvuju. Koliko dugo je moguće ignorisati ovaj problem, kada već danas postoji ogromna količina dokaza da masovna imunizacija preti ozbiljno čovečanstvu? Teško da možemo reći da nismo znali ili da nismo bili upozoreni.

U ovom mučnom pismu, ja sam na kocku stavio svu svoju reputaciju i autoritet. I od vas, čuvari čovečanstva, očekujem, na kraju krajeva, isto to. Pokrenite debate. Bez obzira na posledice – promenite tok dogadjaja!

ZBOG ČEGA MASOVNA VAKCINACIJA U USLOVIMA PANDEMIJE STVARA NEZADRŽIVU ZVER?

Pre svega, ključno pitanje je – zašto niko nije zabrinut o „virusno imunom bekstvu“? Dozvolite mi da objasnim na primeru malo poznatije svima nama pojave – otpor prema antimikrobnim preparatima. Ovo je veoma lako proveriti u odnosu na naše sopstvene „protiv virusne antibiotike“. Antitela (Abs) koja su stvorena našim imunim sistemom, možemo smatrati samostalnim protiv-virusnim antibioticima, nezavisno od toga da li su oni deo našeg urodjenog imunog sistema (takozvani „prirodni“ Abs) ili se stvaraju kao odgovor na specifične patogene (takozvani „stečeni“ Abs).

Prirodni Abs nisu specifično usmereni na mikrobe, dok su stečeni Abs usmereni upravo na odredjeni patogen. Prilikom rodjenja, naš urodjeni imuni sistem je „neiskusan“, ali veoma dobro napravljen. On nas štiti od mnoštva patogena, i ne dozvoljava tim patogenima da izazovu neko oboljenje.

S obzirom da urodjeni imuni sistem ne može da zapamti patogene sa kojima se susreo (on nema takozvanu „imunološku memoriju“), mi se na naš urodjeni sistem možemo osloniti samo pri uslovu da ga „treniramo“ na odredjenom nivou.

Trening se postiže putem regularnog izlaganja velikom broju agenata iz okoline, uključujuči i patogene. Svakako sa godinama, sve češće se susrećemo sa situacijama kada naš urodjeni imunitet (koji se često naziva i „prva linija imune zaštite“) više nije tako snažan i ne može da zaustavi patogene na tački ulaza (uglavnom su to sluzne površine, kao na primer disajni putevi ili želudac).

Kada se ovo dešava, naš imuni sistem je prinudjen da se osloni na mnogo posebnije efektore (antigeni – specifični Abs i T ćelije) kako bi se izborio sa patogenom. Tako da, dok rastemo, mi sve više učvršćujemo patogen – specifični imunitet, uključujući i visokospecifični Abs. S obzirom da oni imaju mnogo jače srodstvo (vezu) u odnosu na patogen (na primer nekom virusu) i da mogu da dostižu visoke koncentracije, oni sa lakoćom mogu da se nose sa našim prirodnim Abs kako bi se vezali za patogen/virus.

Upravo takav tip visoko specifičnih, visoko vezljivih Abs izazivaju sadašnje vakcine protiv COVID – 19. Koji je dakle, razlog za ozbiljnu brigu pri upotrebi vakcina protiv COVID -19?

Po analogiji pravila koja važi za primenu klasičnih antimikrobskih antibiotika, veoma je važno da naši lični „protiv-virusni antibiotici“ budu dostupni u dovoljnoj koncentraciji i da nas štite od specifičnih pojedinosti našeg neprijatelja.

Ovo je razlog zašto je važno da prilikom bakterijske bolesti izaberemo ne samo ispravan tip antibiotika (na osnovu rezultata antiobiograma) već i da ga primenjujemo dovoljno dugo (u saglasnosti sa receptom).

Nepoštovanje ovih zahteva, nosi sa sobom rizik da mikrobi dobiju šansu da prežve, i na taj način mogu prouzrokovati bolest. Veoma sličan mehanizam je primenjiv i kod virusa, koji lako i brzo mogu da mutiraju ( kao što se recimo dešava sa korona virusima); kada pritisak od strane imuno zaštite (čitaj populacije) počinje da ugrožava razmnožavanje virusa i njegovo prenošenje, on tada uzima drugi oblik, tako da bude teže prepoznatljiv, i da kao posledicu ima napade na imuni sistem domaćina. Na ovaj način, virus je osposobljen da izbegne imunitet (takozvani „imuni izlaz,bekstvo“).

U svakom slučaju, virus može da koristi ovu strategiju samo pri uslovu da ima dovoljno mesta za razmnožavanje. Virusi, za razliku od većine bakterija, moraju da se oslanjaju na žive ćelije domaćina kako bi se razmnožavali. Upravo iz tog razloga pojava „odbeglih mutanata“ ne izaziva neku veću brigu, jer je verovatnoća da će te varijante naći drugog domaćina – veoma mala. Medjutim, ovo nije slučaj kada imate virusnu pandemiju!

Za vreme pandemije, virus se širi po celom svetu, i mnogi subjekti dobiju i predaju virus (uključujući i one nosioce bez simptoma). I što je više virusa u vazduhu, i verovatnoća je veća da će se virus sresti sa ljudima koji još uvek nisu bili inficirani ili  ukoliko jesu bili, nisu razvili simptome. Ukoliko ih dovoljno ne zaštiti njihov urodjeni imuni sistem (prirodni Abs), oni će se zaraziti bolešću KOVID – 19, jer ne mogu da računaju na one druge, takozvane, stečene Abs.

Takodje, bilo je mnogo izveštaja o tome da je povećanje S (spike) – posebnih Abs kod inficiranih ljudi a bez simptoma – kratko i ograničeno. Šta više, ovi Abs nisu dostigli potpunu zrelost.

Kombinacija virusne infekcije na pozadini neoptimalne zrelosti i koncentracije Ab, dozvoljava virusu da bira mutacije, koje mu omogućavaju da izbegne pritisak imuniteta. Odabir takvih mutacija uglavnom se dešava u proteinu S, s obzirom da je upravo taj virusni protein odgovoran za virusnu infekciju.

Pošto izabrane mutacije daju virusu povišene infektivne sposobnosti, virusu sada postaje mnogo lakše da izazove teška oboljenja kod inficiranih ljudi. Što više ljudi oboli – to je virusu lakše da obezbedi svoj prostor i stabilnost (ljudi koji su teže oboleli, proizvode više virusa i to na jedan dug period, u odnosu na one koji su inficirani a bez simptoma).

Nažalost, kratkotrajno povećanje S – posebnih Abs, svakako dovodi do toga da se zaobidju ljudski prirodni Ab. Oni (prirodni Ab) će se staviti van funkcije, a razlog je to jer je njihovo srodstvo (veza) sa S niže nego što je to slučaj kod posebnih Abs. To praktično znači da će sa rastom nivoa infekcije u populaciji, i broj subjekata koji se zaražavaju doživljavajući kratkotrajno povećanje S – posebnih Abs – konstantno rasti.

Za posledicu ovoga imaćemo povećanje broja subjekata koji se zaražavaju a sa kratkotrajnim sniženjem urodjenog imuniteta. Kao rezultat, dobijamo rastući broj subjekata koji su podložniji teškim oboljenjima umesto da samo osete slabe simptome (ograničeni na gornje disajne puteve) ili da uopšte nemaju  nikakve simptome.

Za vreme trajanja pandemije, ova evolucija zahvatiće veliki broj mladih ljudi, ukoliko njihov prirodni Abs još uvek nije ugušen značajnom količinom „stečenih“ antigena – posebnih Abs. Urodjeni Abs i urodjeni imunitet u globalu igraju važnu ulogu u procesu zaštite od patogena, jer oni predstavljaju onu prvu liniju imune zaštite. Za razliku od stečenog imuniteta, prirodni imunitet štiti od velikog spektra patogena (stoga nemojte kompromizovati i nemojte žrtvovati svoju prirodnu imuno zaštitu!)

S obzirom da ćelije prirodnog Abs i urodjenog imuniteta prepoznaju veoma raznoliki spektar stranih (nesamostalnih) agenata (od kojih samo neki imaju patogeni potencijal), veoma je važno da on bude dovoljno izložen sredini koja ga okružuje.

Održavajući naš urodjeni imuni sistem u dobroj kondiciji (koji, nažalost, nema memoriju) mi možemo mnogo lakše da se suprotstavimo mikrobima koji poseduju stvarni patogeni potencijal. Na primer, postoje izveštaji koji su naučno dokazani da izloženost drugim, manje štetnim, korona virusima, koji izazivaju „običnu prehladu“, obezbedjuje zaštitu (iako kratkotrajnu) od COVID -19 kao i od njegovih primesa, to jest, varijacija koje su mnogo zaraznije.

 Iz tog razloga, sputavanje urodjenog imuniteta, posebno kod mladjih uzrasta, može postati veoma problematično. Bez svake sumnje, odsustvo svakog kontakta sa virusom, zbog žestokih socijalnih mera uvedene još na početku pandemije, nije doprinelo da imuni sistem ljudi ostane na odredjenom nivou.

I kao da to nije dovoljno doprinelo uništavanju urodjene imuno zaštite u tom delu populacije, u igru ulazi još jedna sila, koja će veoma oštro povećati nivo oboljenja i smrtnost kod mladje populacije – masovna vakcinacija starijih ljudi.

Što se više bude vakcinisalo ljudi u starijim starosnim grupama, i na taj neki način budu zaštićeni, time će virus biti prinudjen da se širi medju mladjom populacijom i da izaziva oboljenja.

Ovo je moguće pri samo jednom uslovu – ukoliko virus pobegne do S – posebni Abs, koji se na trenutak povisi kod onih koji su pre toga bili inficirani ali nisu pokazivali simptome. Ukoliko virus ovo uspe da uradi, on može da iskoristi (trenutno) smanjen kapacitet urodjene imuno zaštite, i na taj način da izazove oboljenje kod sve većeg broja ovakvih subjekata, obezbedjujući svoje širenje.

Na ovaj način, odabirajući ciljane mutacije u S proteinu, obezbedjen je put da virus ojača svoju infektivnost kod kandidata koji su sada skloni oboljenju zbog prethodne slabosti njihovog urodjenog imuno sistema.

Medjutim, u medjuvremenu, mi se susrećemo sa ogromnim problemom kod vakcinisanih ljudi, jer se oni sve češće susreću sa infektivnim varijantama, demonstrirajući tip S – proteina, koji se sve više razlikuje od S verzije, a koji je ušao u sastav vakcine (poslednja verzija je proistekla od izvornog, koji je imao mnogo manje zaraznu infektivnost u početku pandemije).

Što više varijanti postane infektivno (kao rezultat blokiranja pristupa virusa vakcinisanom delu populacije), to će manje vakcina Abs da štiti. Već sada odsustvo zaštite dovodi do prijema i predaje virusa kod onih koji su primili vakcinu, a koji su izloženi uticaju i delovanju tih mnogo više infektivnih oblika (koji, inače, sve više dominiraju u ovoj oblasti).

Na ovaj način, mi danas pretvaramo vakcine kod onih koji nemaju nikakve simptome – u prenosioce infektivnih varijanti virusa.

U jednom trenutku, najverovatnije u vrlo bliskoj budućnosti, virusu će postati pogodnije (sa tačke gledanja „povratka investicije u selekciju“) da jednostavno doda još nekoliko mutacija (najverovatnije jednu ili dve) u S protein virusnih varijanti (već unapredjenih mnoštvom mutacija koje povisuju infektivnost) a sve u pokušaju da još više ojača svoje vezivanje sa receptorom (ACE-2), koji se nalazi na površini permisivnih epitelijalnih ćelija.

Ovo će dozvoliti novoj varijanti da odnese pobedu nad vakcinisanim Abs u procesu vezivanja sa receptorom ACE.  To znači, da je u ovoj etapi potrebno još nekoliko dodatnih mutacija, u domenu vezivanja virusnog receptora, kako bi u potpunosti mogao da se usprotivi S – posebnom COVID-19 Abs, bez obzira da li su oni izazvani vakcinom ili prirodnom infekcijom.

U ovom stadijumu, virus je uspeo da dobije pristup ogromnom rezervoaru subjekata, koji su sada postali visoko podložni bolesti, s obzirom da su njihovi S-posebni Abs sada postali potpuno beskoristni po pitanju zaštite, ali su još uvek u mogućnosti da obezbede dugo uništavanje njihovog urodjenog imuniteta (to jest, prirodna infekcija, kao i vakcinacija, izazivaju relativno duge koncentracije specifičnog Ab). Prijemčljivi rezervoar podrazumeva kako vakcinisane ljude, tako i one koji su ostali sa dovoljnom količinom S-posebnih Ab, kao posledicu prethodno preležanog  COVID-19.

Na taj način, MISIJA je ISPUNJENA za COVID-19, ali za sve vakcinisane, kao i za seropozitivne osobe, situacija je KATASTROFALNA jer su oni izgubili svoju kako stečenu, tako i urodjenu imuno zaštitu protiv COVID-19 (i to u vreme dok cirkulišu visokoinfektivne varijante!).

Ovo je „jedan mali korak za virus, ali ogromna katastrofa za čovečanstvo“, odnosno, doveli smo virus do takvog nivoa, gde nije potreban nikakav napor da se COVID-19 pretvori u visoko infektivni virus, koji će u potpunosti ignorisati kako urodjeni imunitet, tako i stečeni (nezavisno od toga da li je stečeni Abs rezultat vakcinacije ili prirodne infekcije).

Ovi napori za virus postaju vremenom sve manji i sve lakši, imajući u vidu da su mnogi od onih koji su primili vakcinu podvrgnuti delovanju visokoinfektivnih varijanti virusa, a pri tom dobili samo jednu vakcinu.

Stoga, oni imaju Abs, koji još uvek nisu dostigli svoju optimalnu funkcionalnost. Nema potrebe objašnjavati da će ovo samo još više osnažiti imuni beg (virusa). U suštini, vrlo uskoro, susrešćemo se sa super infektinim virusom koji će u potpunosti odoleti našem važnom zaštitnom mehanizmu – imunom sistemu čoveka.

Na osnovu svega gore rečenog, postaje sve teže shvatiti, kako će posledice velikog i pogrešnog mešanja čoveka u ovu pandemiju dovesti do pogubljenja značajnog dela ljudske populacije.

Ne postoji puno načina kako dostići ovaj nivo efektivnosti – to jest, kako običan i beznačajan virus pretvoriti u biološko oružje za masovno uništenje.

Svakako je vredno spomenuti da mutacije u S proteinu (istom onom proteinu koji je subjekt odabiru izlaznih mutacija), kako je i poznato, dozvoljavaju virusu da preseca barijere medju vrstama. To znači da rizik nije mali da imuni sistem, oslabljen vakcinom, može dozvoliti virusu da predje na neke vrste životinja, pre svega industrijskim (svinjske ili živinske farme). Svima nam je poznato da su se ove vrste životinja već javljale kao nosioci nekoliko različitih vrsta korona virusa i obično se javljaju na farmama sa velikim brojem životinja.

Kao i u slučaju virusa gripa, ove vrste mogu poslužiti kao dopunski rezervoar za virus SARS COVID-2.

S ozirom da su patogeni koevoluirali sa imunim sistemom domaćina, prirodne pandemije oštrih virusnih infekcija formirale su se na takav način da ne odnose ljudske živote više nego što je to strogo neophodno.

Zahvljujući umešanosti čoveka, put ove pandemije narušen je u temelju od samog početka. Naveliko rasprostranjene i veoma jake profilaktičke infektivne mere, u saradnji sa masovnim kampanjama za vakcinaciju i upotrebom neadekvatnih vakcina, bez svake sumnje, dovešće do toga da će pandemija sve više biti „van kontrole“.

Kolko god to paradoksalno zvučalo, jedini način koji može pružiti perspektivu za kraj ove pandemije (osim toga da ona nastavi da ide svojim putem katastrofe) – je vakcinacija. Naravno, tip vakcine, koji bi bio korišćen, potpuno bi se razlikovao od običnih vakcina, koje ne bi u sebi sadržavale obično sumnjive B i T ćelije, već NK ćelije.

Postoje ubedljivi naučni dokazi da ove ćelije imaju ključnu ulogu u obezbedjivanju potpune eliminacije COVID-19 u ranom staidjumu infekcije kod inficiranih osoba bez simptoma.

NK ćelije su deo ćelijskog aparata našeg urodjenog imunog sistema i slično prirodnim Abs, oni su sposobni da raspoznaju i napadaju široki spektar patogenih agenata.

Postoji naučna osnovana pretpostavka o tome da je moguće „stimulisati“ NK ćelije na takav način da one budu u stanju da prepoznaju i uništavaju korona viruse u potpunosti (uključujući sve njihove vrste) u ranom stadijumu infekcije. Sve više se govori o tome da NK ćelije poseduju sposobnost imunološke memorije.

Kada ove ćelije budu obučene na takav način, da mogu veoma jasno da prepoznaju i uništavaju ćelije inficirane korona virusom, naš imuni sistem mogao bi biti izvanredno naoružan tako da napada svet korona virusa još i pre same infekcije.

I pošto imuna zaštita na osnovi NK ćelija obezbedjuje strelizovani imunitet i dozvoljava da osiguramo zaštitu veoma brzo i širokog spektra, veoma je razumno pretpostaviti da korišćenje naših urodjenih imunih ćelija treba da bude i jedini vid mešanja čoveka u cilju sprečavanja širenja visoko infektivnih varijanti COVID-19.

Ako mi ljudi, želimo da obezbedimo postojanje naše vrste, onda nemamo drugi izbor osim da iskorenimo ove visoko infektivne varijante virusa. I u tu svrhu, zaista su potrebne masovne kampanje o vakcinaciji. Svakako,  vakcine na temelju NK ćelija će omogućiti našem prirodnom imunitetu da se bolje pripremi (memorija!) i da se obezbedi imunitet stada (što je potpuno suprotno onome što rade današnje COVID-19 vakcine, jer one samo još više pretvaraju vakcinisane osobe u nosioce bez simptoma, koji će prenositi virus dalje).

Dakle, nije ostalo više ni sekunde vremena  a da se ne prebacimo i ne zamenimo sadašnje vakcine ubice na  vakcine koje spašavaju živote.

Obraćam se SZO (Svetskoj zdravstvenoj organizaciji) i svima koji su zainteresovani, bez obzira na njihova ubedjenja, da se hitno objavi ovakva akcija kao JEDINO I NAJVAŽNIJE UPOZORENJE OD VAŽNOSTI ZA MEDJUNARODNO I INTERNACIONALNO JAVNO ZDRAVLJE.