Paralelne realnosti i trojstvo

Paralelne realnosti i trojstvo

Sledeće izjave pokazuju način razmišljanja koji imaju mnogi adventisti danas.

“Plan spasenja je bio osmišljen u savezu koji su načinile tri osobe božanstva, koji podjednako poseduju božanske atribute. Da bi se greh i pobuna iskorenili iz univerzuma, da bi se ponovo uspostavila harmonija i mir, jedno od božanskih bića je prihvatilo i ušlo u ulogu Oca, drugo u ulogu Sina. Treće božansko biće, Sveti Duh, je takođe trebalo da učestvuje u izvršavanju plana spasenja. Sve ovo se odigralo pre nego što su se greh i pobuna pojavili na nebu. Nakon što su prihvatili uloge koje je plan spasenja zahtevao, božanska bića nisu izgubila ništa od svojih božanskih sila. S obzirom da večno postoje i imaju određene atribute, oni su  jedno i jednaki.  Ali, zbog plana spasenja postojalo je, na neki način, Sinovo potčinjavanje Ocu.“ (Gordon Džensen, Pregled i glasnik, 31.10.1996.)

Ovakvo shvatanje Boga predlaže, između ostalih stvari, da Bog zapravo živi u više od jedne realnosti. U ovoj prvoj realnosti se nalaze tri ko-večna, svemoguća bića koja se vole međusobno i predpostavka je da sve rade na demokratski način. U drugoj realnosti imamo uloge Oca, Sina i Svetoga Duha. Ovu dvojnu realnost vidimo izraženu u sledećim rečima:

(1) S obzirom da večno postoje i imaju određene atribute, oni su  jedno i jednaki.  (2) Ali, zbog plana spasenja postojalo je, na neki način, Sinovo potčinjavanje Ocu.

Ovakvo shvatanje nam govori da Bog živi u dve realnosti u isto vreme. Implikacije ovakvog shvatanja su veoma duboke. Obožavanje ovakvog boga, za koga smatramo da postoji u više od jedne realnosti, prouzrokuje da oni koji posmatraju ovakvog boga  imitiraju isti princip i žive u više od jedne realnosti.

Šta više, kada shvatimo da je druga realnost ili trojstvo nastupila zbog problema greha, na osnovu principa imitacije otkrivamo da kada se suočimo sa problemima, treba da uđemo u drugu realnost da bi se suočili sa njima.

Razmislite o tome samo na trenutak:

Kada se suočimo sa problemima, ohrabreni smo da  uđemo u drugu paralelnu realnost kako bi se suočili sa njima. “Prednosti“ ove druge realnostu su ignorisanje problema sa kojima smo suočeni kada smo u prvoj realnosti.

Da li osećate da bi mogao da postoji problem kog ovakvog načina ponašanja? Ponekad kada odlazim od vrata do vrata da bih skupljao novčana sredstava u humanitarne svrhe, video sam mnoge ljude koji su se ponašali kao da nisu vlasnici kuće, već samo članovi porodice i da nisu “šef“ u kući, tako da mi nisu mogli pomoći. Zar je ovo veoma drugačije od Isusa koji nam govori da On sam ne može činiti ništa, već samo ono što Mu Otac kaže? Ako verujemo u trojstvo onda su ove reči izraz druge realnosti, ali koje prva realnost ne dozvoljava. Ipak, abo bi privremeno “zaboravili“ prvu realnost možemo govoriti ovakve reči bez da osetimo bilo kakav sukob.

Trojstvo koje je gore opisano nam prikazuje višestruku realnost  uzrokujući da takođe i Bibliju čitamo na taj način. Na primer:  

(Jovan 17:3) “A ovo je život večni da poznaju Tebe jedinog istinitog Boga, i koga si poslao Isusa Hrista.“

Dok čitamo reči “jedini istiniti Bog“ i vidimo da Isus govori o Ocu na ovakav način, u normalnim okolnostima bi imali jasno i jednostavno poricanje trojstva. Ipak, obožavanje trojstva vam dopušta da uđete u višestruku realnost. Ako bih bio trinitarijanac, jednostavno bih blokirao prvu realnost u kojoj postoje tri ko-večna bića i zamislio bih drugu realnost u kojoj ova bića igraju uloge. Odmah nakon što sam blokirao moju savest da ne poriče trojstvo, otišao sam dalje i sada mogu da se prebacim u prvu realnost u kojoj postoje tri ko-večna bića.

Ljudi se čude kako neko može da čita Bibliju i da idalje veruje u trojstvo. To postaje jednostavno nakon što naučite da živite u višestrukoj ili paralelnoj realnosti. Um može da se prebacuje iz jedne realnosti u drugu i da blokira savest da se ne odaziva na istinu. Pošto se trojstvo prebacilo u drugu realnost da bi rešili problem greha, učimo da kada imamo problem sa trojstvom, uradimo isto to i prebacimo se u drugu realnost. 

Ceo ovaj proces prebacivanja iz jedne u drugu realnost je pažljivo predstavljen svetu, između ostalih stvari, kroz obrazovanje iz filmova i igara. Svaki put kada gledamo film, pozvani smo da uđemo u drugu realnost. Pozvani smo da živimo životima onih koje gledamo na ekranu. Kada se film završi ponekad se osećamo tužno što se završio i još tužnije zbog toga što se moramo vratiti u naše dosadno iskustvo.

Paralelne realnosti su sotonina ključna strategija da uništi sposobnost uma da čuje glas savesti. Ovaj princip je direktno ugrađen u trojstvo, a proces prebacivanja iz jedne u drugu realnost se razvija i raste kada gledamo filmove, bilo koje filmove, čak i one koji su označeni sa G (film za svakoga). Kada se radi o učenju o paralelnim realnosti, kontekst je nebitan. Isto važi i za drame i predstave. Sve ovo je prirodni pokazatelj trojstva koje ohrabruje postojanje većeg broja realnosti u isto vreme.

Biblija nam kaže:

(Jakov 1:8) “Koji dvoumi nepostojan je u svima putevima svojim.“

Čovek koji obožava boga višestruke realnosti  se dvoumi u svom umu i stoga je nestabilan na svim svojim putevima. Neka nam Bog pomogne da živimo u jedinstvenoj realnosti Oca i Sina.