Jedinorodni Sin u spisima Elen Vajt

Objavljeno Feb 26, 2015 napisao Adrian Ebens u Otac i Sin Broj pregleda: 324

Jedinorodni Sin u spisima Elen Vajt

Delovi ovog članka su uglavnom uzeti iz “Teos“ (2. deo) Gerija Halkista, od 7-9 strane. Zaista preporučujem čitaocu da pročita celi 2.deo Teos-a, koji sadrži nekoliko važnih razmatranja.

Moderno viđenje Hristologije koju je Elen Vajt imala je da je napravila fundamentalnu promenu u svojoj teologiji tokom poslednjih godina njenog života, da je prvo verovala u jedinorodnog Sina Božjeg, a da je pod jakim uticajem svoga dominantnog muža promenila verovanje i verovala u apsolutnu ko-večnu drugu osobu trojedinog boga.

Pogledaćemo dokaze u njenim sopstvenim rečima, da je njeno verovanje u doslovnog jedinorodnog Sina Božjeg, bilo konzistentno, neprikidno, a njen stav istrajan, da je verovala da je Sin izašao i došao iz večnog Oca pre nego što su anđeli i pre nego što je bilo šta drugo bilo stvoreno, da ima isti samopostojeći život i da deli sa Ocem isti večni Duh, da Mu je bio dat isti autoritet, dostojanstvo, sila i božansko savršenstvo Njegovog Oca.

“Istiniti Svedok, jedinorodni od Oca, govori:  Blago onome koji tvori zapovesti Njegove (*Očeve), da im bude vlast na drvo života, i da uđu na vrata u grad.“ (Elen Vajt, Pregled i glasnik, 10. jun 1852.)

*Zapazite da kada Elen Vajt govori o zapovestima, ona kaže da su to Očeve zapovesti.

“Sin Božji je objavio o samome Sebi: “Gospod Me je imao u početku puta Svog, pre dela Svojih, pre svakog vremena…Pre vekova postavljena sam, pre početka…kada je postavljao temelje Zemlji, tada bejah kod Njega hranjenica, bejah Mu milina svaki dan, i veseljah se pred Njim svagda. ““(Priče 8:22-30) (Patrijarsi i proroci, str.org. 34. 1890.)

Kao što su Vagoner i Smit pre nje uradili, ona je takođe pisala da se 8. glava Priča odnosi na Hristovo pre-postojanje. Iako je prvobitno izostavila u zagradama one reference koji govore o rečima “došao iz“ (iznedren) u nadolazećim godina je sa slobodom citirala celi pasus.

““ Gospod Me je imao u početku puta Svog, pre dela Svojih, pre svakog vremena”, kaže Isus. Kad je postavljao moru među i vodama da ne prestupaju zapovesti Njegove, kad je postavljao temelje Zemlji. Tada bejah kod Njega hranjenica, bejah Mu milina svaki dan, i veseljah se pred Njim svagda. “ (Znaci vremena, 22. februar 1899.)

“Kroz Solomona, Hrist je objavio: “ Gospod Me je imao u početku puta Svog, pre dela Svojih, pre svakog vremena. Pre vekova postavljena sam, pre početka, pre postanja zemlje. Kad još ne beše bezdana, rodila sam se, kad još ne beše izvora obilatih vodom. Pre nego se gore osnovaše, pre humova Ja sam se rodila.““ (Znaci vremena, 29. august 1900.)

“Gospod Isus Hrist, božanski Sin Božji, je postojao od večnosti, zasebna Osoba, a ipak jedno sa Ocem. On je bio nenadmašiva slava neba. On je bio Zapovednik nebeskih bića i s pravom je primao počasti i obožavanje anđela. Ovo nije bilo otimanje od Boga. “Gospod Me je imao u početku puta Svog”, On objavljuje, “pre dela Svojih, pre svakog vremena. Pre vekova postavljena sam, pre početka, pre postanja zemlje. Kad još ne beše bezdana, rodila sam se, kad još ne beše izvora obilatih vodom. Pre nego se gore osnovaše, pre humova Ja sam se rodila; Još ne beše načinio zemlje ni polja ni početka prahu vasiljenskom;  Kad je uređivao nebesa, onde bejah; kad je razmeravao krug nad bezdanom.”“ (Elen Vajt, Pregled i glasnik, 5. april 1906.)

Primetite da u svakom citatu ona piše “Isus kaže“, “Isus objavljuje“, “Gospod Isus Hrist, božanski Sin Božji...objavljuje“ da je bio rođen. Čak i 1906. godine je još uvek za Mudrost iz 8. glave Priča, govorila da je to Isus.

Korišćenje reći “begotten“ (only-begotten = jedino-rodni) od strane Elen Vajt nije prestalo čak ni 1888. godine u Mineapolisu kada joj se Hristos javio.

Car je pred okupljenim stanovnicima neba izjavio da niko osim Hrista, jedinorodnoga od Boga, ne može potpuno proniknuti u Njegove namere...“ (Patrijarsi i proroci, str.org. 36. 1890.)

“On je bio jedinorodni Očev Sin“ (Znaci vremena, 23. novembar 1891.)

“Veličanstvo neba, jedinorodni Očev Sin, odgovara na sotonine tvdnje.“(Pregled i glasnik, 20. jun 1893.)

“On je bio jedinorodni Sin Božji, koji je bio jedno sa Ocem od početka.“ (Znaci vremena, 28. maj 1894.)

“Ko je Hrist? On je jedinorodni Sin živoga Boga.“ (Instruktor za mlade, 28. jun 1894.)

Tokom perioda kada je Preskot bio u Australiji, ona je pisala o jedinorodnom Sinu koji je bio “načinjen“ po Očevom obličju.

Večni Otac, Onaj koji se ne menja, je dao Svoga jedinorodnoga Sina, iztrgnutog iz Njegovih grudi, Onoga koji je bio načinjen da bude vidljiva slika Njegove ličnosti i poslao Ga dole na Zemlju da bi otkrio koliko On silno voli čovečanstvo.“ (Pregled i glasnik, 9. jul 1895.)

“Hrist treba da bude uzdignut kao prvi veliki Učitelj, jedinorodni Sin Božji, koji je bio sa Ocem od večnih vekova.“ (Specijalna svedočanstva o obrazovanju, str. 230. 1895.)

Hrist, jedinorodni Sin Božji, kome je bilo dato da bude Vesnik poruke...U ovome daru je Otac svetu dao celo nebo.“ (Pregled i glasnik, 15. februar 1898.)

“Posvećenje prvenaca, prvorođenih, ima svoje poreklo u najstarijim vremenima. Bog je obećao da će dati nebeskog Prvenca, prvorođenog, da spase grešnika.“ (Čežnja vekova, str. org. 51. 1898.)

“Apostol Pavle govori o našem Posredniku, jedinorodnom Sinu Božjem, koji je u Svom slavnom stanju bio u Božjem obličju, Zapovedniku svih nebeskih vojski i koji je, kada je Svoje božanstvo zaogrnuo ljudkošću, na Sebe uzeo obličje sluge.“ (Instruktor za mlade, 13. oktobar 1898.)

Hrist, jedinorodni Sin Božji, je napustio nebeske dvorove, došao na Zemlju i kroz Njega je Bog izlio Svoju milost koja leči.“ (Instruktor za mlade, 30. mart 1899.)

Pre nego što su bili postavljeni temelji Zemlje, Hrist, jedinorodni Sin Božji, se zavetovao da će postati Iskupitelj ljudskog roda, ako Adam sagreši.“ (Znaci vremena, 2. august 1905.)

“U cilju da bi se Njegov plan u potpunosti ostvario, bilo je odlučeno da će Hrist, jedinorodni Sin Božji, predati Sebe kao žrtvu za greh.“ (Pregled i glasnik, 2. maj 1912.)

Da je Elen Vajt promenila svoje mišljenje, da više nije mislila da je on jedinorodni od Oca, palo  bi vam na um da bi onda u nekom momentu rekla ovo svojim sinovima i ohrabrila ih da prihvate novo shvatanje, ali čini se da njen sin Edson nije bio svestan nikakve promene u 1909. godini kada je napisao: 

“Hrist je jedino Biće rođeno od Oca“ (Džejms Edson Vajt, Prošlost, sadašnjost, budućnost, str. 52. 1909.)

U dogovoru sa Vagonerom, Džonsom, Smitom, Undervudom i Preskotom, i ona je takođe opisivala Oca kao Izvora svakog života, čak i Sinovljevog. “ Jer kao što Otac ima život u Sebi, tako dade i Sinu da ima život u Sebi.“ (Jovan 5:26). Ona je citirala Jovana 8:28, 6:57, 8:50, 7:18, a onda je rekla:

“U tim rečima izloženo je veliko načelo koje je zakon života za svemir. Hristos je sve primio od Boga, ali je uzeo da bi dao. Tako u nebeskim dvorovima, u Svojoj službi za sva stvorena bića: kroz ljubljenog Sina Očev život se izliva na sve; a preko Sina život se vraća, u hvali i radosnoj službi, kao plima ljubavi, velikom Izvoru svega. I tako kroz Hrista krug dobročinstava se zatvara, predstavljajući karakter velikog Darodavca – zakon života.“ (Čežnja vekova, str. org. 21. 1898.)

Ovaj citat, uzet iz prve glave Čežnje vekova, opisuje šta je to što je Elen Vajt zvala “krug dobročinstava“. Otac je izvor svačijeg života; život teče iz Njega kroz Sina, koji je bio rođen od Oca, koji je bio došao iz Oca (Jovan 8:42) u cilju da bi Ga otkrio stvorenjima Njegovog univerzuma. Duh Božji, isto tako, teče ili dolazi (izlazi) (Jovan 15:26) iz Oca, kroz Sina, da bi dao život svim Njegovim stvorenjima. Naša zajednica je sa Ocem i Sinom (1. Jovan. 1:3) kroz Njihovog Duha koji se vraća kroz Sina, nazad Ocu.

Elen je takođe tokom celog svog života imala čvrsto uverenje u dve zasebne individue, dve Osobe – Oca i Sina.

“Više puta sam videla dragog Isusa, da je On ličnost. Pitala sam Ga da li je i Njegov Otac ličnost i da li je po obličju sličan Njemu. Isus je rekao: “Ja sam jasna slika Očeve ličnosti.““ (Rani spisi str. 77, 1851.)

“Od večnosti je postojalo potpuno jedinstvo između Oca i Sina. Oni su bili Dvojica, skoro pa identični, Dvojica u individualnosti, ali ipak jedno u duhu, srcu i karakteru.“ (Instruktor za mlade, 16. decembar 1897.)  

“U dubinama sveznajuće mudrosti i milosti, Otac je uzeo delo spasenja u Svoje ruke. On je poslao Svoga jedinorodnoga Sina u svet da živi u skladu sa Jehovinim zakonom.“ (Biblijski eho, 20. novembar 1899.)

Otac i Sin nisu identični. Stoga Oni nisu potpuno ko-jednaki u svakom aspektu. Ali, u Jovanu 10:15 Isus je rekao da “zna Oca“, kao što i Otac Njega zna. Ona je, u potpunoj harmoniji sa svojim suprugom, insistirala da Njihovo jedinstvo nije fizičko, već u karakteru, srcu i umu zbog toga što dele istog Duha. Ona je primenila stih iz Zaharije 6:12 na Oca i Sina, božanstvo koje čine Dvojica.

“Odnos između Oca i Sina i Njihove ličnosti su takođe jasno prikazane i ovim rečima: “Ovako veli Gospod nad vojskama: Evo čovjeka, kojemu je ime Klica, koja će klijati s mesta Svoga i sagradiće crkvu Gospodnju...I nosiće slavu i sjedjeće i vladaće na Svom prestolu, i biće Sveštenik na prestolu Svom i savet mira biće među obema.““ (Svedočanstva za crkvu, 8 knjiga, str. org. 1904; Pregled i glasnik 3. mart 1904.)

Ovo je bio njen stav i 1905.

Hrist je jedno sa Ocem, ali, Hrist i Bog su dve različite ličnosti. Čitajte Isusovu molitvu koja je zapisana u 17. glavi jevanđelja prema Jovanu i naćićete da je ovo jasno rečeno.“ (1905. Generalna konferencija adventista sedmoga dana, Takoma Park, Vašington, 19. maj 1905; Pregled i glasnik 1. jun 1905.)

Ovo je jasno, dosledno i neprekidno verovanje u jedinorodnog Sina Božjeg kroz pravac službe Elen Vajt. Sin je sve dobio od Oca: Svoj večan život i duh, božanski karakter, Svoje ime, stvaralačku silu, autoritet slavu i čast. On nije stvoren ni usvojen Sin, on je Sin rođenjem. Sotona želi da ovo sakrije i učini nejasnim.

Anđeli su bili izbačeni sa neba zbog toga što nisu hteli da rade u harmoniji sa Bogom. Oni su pali sa svojih uzvišenih pozicija zbog toga što su hteli da se uzdignu. Oni su počeli da se uzvisuju i zaboravili su da njihova lepota ličnosti i karaktera dolazi od Gospoda Isusa Hrista. Anđeli su hteli da sakriju (zamagle) činjenicu da je Isus jedinorodni Sin Božji i počeli su da misle da ne treba da se s Njim savetuju.“ (42. Pismo, 29. april 1910. Pismo starešini Parsonu; Ovaj dan sa Bogom, str. 128.)

Elen je rekla da je činjenica da je Hrist jedinorodni Sin Božji. Mnogo pre Svog ljudskog rođenja u Vitlejemu, anđeli koju su se pobunili su napravili zaveru da sakriju ovu činjenicu. Značajno je da Elen Vajt koristi termin “sakriti“, a ne “poricati“ da je Isus jedinorodni Sin. Katolici, protestanti i adventisti, svi će priznati da je Isus jedinorodni u nekoj meri, ali ne i na osnovu jednostavnog procesa rođenje/nasleđe koje je izraženo u Pismu. Tvrdnja da je Isus jedinorodni na osnovu utelovljenja je sakrivanje, a ne poricanje Hristove prave pozicije. Ovo je sve što sotona želi. Otvoreno i direktno poricanje nije toliko korisno za njegove namere, koliko je korisna konfuzija koja se stvara sakrivanjem činjenica (kada se učini da činjenice budu nejasne, nerazumljive).

Pozivamo čitaoca da uz molitvu razmotri izjave Elen Vajt o jedinorodnom Sinu i da vidi da postoje obimni dokazi da je verovala da je Isus zaista Sin na osnovu nasledstva, u saglasnosti sa svim ostalim vođama-pionirima oko nje.