Hristova crkva već više od 120 godina - od perioda između 1888. godine i 1895-1896. godine - kada je Isus pokucao na njena vrata, traga za svojim Ljubljenim. Nakon tog perioda crkva je imala bezbroj okupljanja i molitvenih sastanaka kako bi se ponovo zapalio obećani dar Svetoga Duha u sili kakva je bila ispoljena tokom Pedesetnice.

Uzduž i popreko smo tražili dragoceni dar  - dar Hristovog Duha, ne shvatajući da nas je On sve vreme čekao. Hristos čeka da se, kroz dar Subote, potpuno daruje Svojoj nevesti.

Neispravno shvatanje zakona i zaveta je ugušilo nevestinu čežnju za njenim Ženikom. Kada crkva bude prihvatila zakon u svoj njegovoj punini, tada će on doći u punini i greh će se umnožiti u punini tako da će se blagodat na svakom mestu u punini još više umnožiti kroz pečat Božji koji je prisutan u Suboti. Kao što je to Džons rekao u vrhuncu poruke iz 1888. godine:

"S kakvim ciljem je sve to bilo urađeno? Za koga je Subota bila stvorena? [Verništvo: "Za čoveka."] Stvorena je za čoveka. Dakle, Bog je počinuo i dao tome danu Svoj duhovni odmor radi čoveka, zar ne? [Verništvo: "Da."] Božje osveženje i Njegova radost tokom tog dana su bili namenjeni za čoveka. Bla-goslov kojim je blagoslovio taj dan bio je namenjen za čoveka. Svetost koju je Njegova prisutnost unela u taj dan i svetost koju mu je Njegova prisutnost dala, bila je namenjena za čoveka. Njegova prisutnost koja ga je posvetila bila je namenjena za čoveka. Dakle, zar nije postajala namera da se čoveku omo-gući da putem Subote zadobije Njegovu prisutnost i da na osnovu živog is-kustva spozna Božji duhovni odmor, duhovni blagoslov, svetost, Božju prisu- tnost koja će ga učiniti svetim i Božju prisutnost koja će ga posvetiti? Zar nije bila Božja namera da Subota donosi čoveku upravo ove stvari? Čovek koji od Subote dobija sve ovo je svetkovatelj Subote. I on to zna. On to zna i rado-stan je što to zna." A. T. Džons, 20. propoved, 2. mart 1893.