Božanski obrazac – principi zakona

Božanski obrazac – principi zakona

U mom predhodnom članku pisao sam o božanskom obrascu života i principima koji se tu pojavljuju, a koji su povezani sa osobama koje su nam podarile život. Jedan Bog od koga (izvor) i jedan Gospod kroz koga (kanal). Proučavali smo da su Sunce i Mesec odgovarajuća ilustracija, primer božanskog obrasca, jer Sunce obasjava Mesec, tj. Mesec prima svetlost od izvora, izvora svetlosti, a koji mi zovemo Sunce.

Takođe smo primetili da Sunce ne menja svoj izgled, dok Mesec prolazi kroz nekoliko faza, menja mu se veličina (ne zaista već prividno, ako ga posmatramo na nebu). Postavlja se pitanje na koji način je ovo povezano sa božanskim obrascem? Razmislite o sledećim stihovima :

Galatima 4:1-7 ¨ Ali velim : Dok je nasljednik mlad ništa nije bolji od roba, ako i jeste gospodar od svega; (2) Nego je pod zapovjednicima i čuvarima tja do roka očina. (3) Tako i mi kad bijasmo mladi, bijasmo pod stihijama svijeta zarobljeni; (4) A kad se navrši vrijeme, posla Bog Sina svojega (Jedinorodnoga), koji je rođen od žene i pokoren zakonu, (5) Da iskupi one koji su pod zakonom, da primimo posinaštvo. (6) I budući da ste sinovi, posla Bog Duha Sina svojega u srca vaša, koji viče : Ava Oče!  (7) Tako već nijesi rob, nego sin; a ako si sin, i nasljednik si Božij kroz Isusa Hrista. ¨

 Čovekovo shvatanje zakona prolazi kroz faze i raste, jednostavno zato što i dete raste i prolazi kroz faze. Šta je ključno za promenu iz jedne faze u drugu?

.... da primimo posinaštvo. (6) I budući da ste sinovi, posla Bog Duha Sina svojega u srca vaša, koji viče : Ava Oče!  

Dok smo mala deca, naše poznanje naših roditelja je veoma ograničeno. Mi ih ne poznajemo baš najbolje i zasigurno je da ne možemo razgovarati sa njima kao što prijatelj može razgovarati sa prijateljem. Takođe, kada smo mala deca, imamo veoma ograničenu svest o potencijalnim opasnostima koje se nalaze oko nas, nemamo mudrosti o tome kako se trebati čuvati. Stoga, dok smo deca mi smo ¨ pod zapovjednicima i čuvarima ¨ sve dok ne odrastemo dovoljno kada i sami postanemo svesni opasnosti oko nas i o tome kako treba živeti da bi se sačuvali, da bi naš život mogao biti blagosloven.

Uzmite primer jednog osnovnog zakona koji služi kao ograda od povreda. Imamo dužnost da štitimo sebe i druge od zala. Zakon kaže ¨ Ne ubij ¨. Ako kažete detetu ¨ Ne ubij ¨ kako da ono shvati da mi ustvari mislimo na to da treba prvo da pogleda i levo i desno pre nego što krene da prelazi ulicu ili da ne stavlja ruku na vruću ringlu ili da sa mlađim bratom ili sestrom ne kreće u šumu ako i roditelji nisu prisutni? Sistem pravila je uspostavljen da pouči decu o svetosti života i potrebi da se on zaštiti, o čemu govori i šesta zapovest.

Stavljamo ograde oko bazena, ako imamo malu decu mi ćemo postaviti zaštitu na vrata da deca ne mogu da izađu napolje, imamo određene načine kako ćemo ih disciplinirati kada odbijaju da slušaju naše savete koje im govorimo u nameri da ih zaštitimo. Kada deca odrastu, očigledno je da bi bilo veoma čudno da su u našoj kući idalje prisutne zaštite na vratima ili da im govorimo da nas uhvate za ruku kada prelazimo put. Nećemo ih kazniti ako nas ne uhvate za ruku.

Poenta ovoga što sam napisao je da primena životnih principa koje nalazimo u zakonu prolazi kroz faze baš kao što i dete prolazi kroz svoje faze. Vidimo prisutnost božanskog obrasca u zakonu, između Božjeg i Mojsijevog zakona. Da su samo 10 zapovesti bile izrečene one bi malo šta pomogle Izraelu da shvati šta one znače. Zabrane, pravila, sistem uputstava su morali da budu dati da bi ukazali šta je sve deo duhovnog  aspekta  tih 10 zapovesti.

Ali i 10 zapovesti će biti shvaćene na potpuno pogrešan način sve dok ne otkrijemo kakvo je zaista Božje srce, srce koje je spremno da da čak i svoga Sina. Ako posmatramo ovaj dar, pravi duh ovih 10 zapovesti se budi  u nama i tada ćemo početi da izjavljujemo : ¨ O kako ljubim zakon Tvoj! ¨ Isto tako, kada dete odraste u zrelu osobu, pa čak iako ni tada ne uspe da u potpunosti spozna kakvi su njegovi roditelji, sva uputstva koja je dobio u mladosti, ostaju u umu i predstavljaju sistem pravila šta se sme činiti a šta ne, iako bez istinske spoznaje zašto su ta pravila bila data.

Možda nikad nećemo uspeti da u potpunosti spoznano koja je bila želja našeg nebeskog Oca kada je dao 10 zapovesti, ali da li možemo reći da je zakon greh?

Rimljanima 7:7 ¨ Šta ćemo, dakle, reći? Je li zakon grijeh? Bože sačuvaj! Nego ja grijeha ne poznah osim kroz zakon...¨

Kada želimo da analiziramo šta znači ¨ odrasti ¨ treba da primetimo da ovde postoje dva aspekta. Odrasti ne znači samo da smo spoznali razlog zašto treba prvo pogledati i levo i desno pre nego što pređemo ulicu, već da prepoznamo da su roditelji iz ljubavi prema nama izrekli ovo pravilo.

Ostaje pitanje – jednom kada spoznamo razlog pravila zašto treba gledati na obe strane pri prelasku ulice, da li ćemo prestati tako da činmo? Svakako da ne! Ali onda dolazimo do pitanja koja su to pravila promenila svoju fazu, a koja pravila više ne važe? Pogledajmo nekoliko primera :

Ovo su samo neki primeri, verujem da možemo primetiti kako se ovo menja iz dana u dan, jer iz dana u dan napredujemo u poznanju i razumevanju, dok će neke stvari ostati takve kakve jesu. Opet ćemo se vratiti na primer prelaženja ulice. Kada ste malo dete, jednostavno ćete uhvatiti ruku roditelja. Kada dete napuni određen broj godina, roditelj ga uči da samo proveri levu i desnu stranu. Da li dete koje odraste prestaje da gleda levo i desnu zato što je napunio određen broj godina? Naravno da ne! Ono razume da ako želi da sačuva život, pogledaće i levo i desno. Kasnije, osoba shvata da, pošto joj je Bog poverio život, dužnost joj je da taj život čuva a ako to radi, na taj način poštuje svoga nebeskog Oca, što je sledeći, viši nivo.

Na osnovu božanskog obrasca, vidimo da su 10 zapovesti izvor životnih principa koji će biti univerzalni kroz svu večnost, ali vidimo još neke zakone koji su bili dati da bi mogli praktično primeniti principe 10 zapovesti. Ovi zakoni su kanal koji povezuje naše srce sa ljubavlju Božjom, jer se tu nalazi naše utočište i izvor blagoslova.

Zajedno sa sistemom ceremonija i žrtava koji je bio dat Jevrejima, bili su određeni učitelji i upravitelji da bi ih poučavali o principima plana spasenja. Kada se navršilo vreme, kada je Isus došao, On je otkrio principe sakrivene u Očevim zapovestima na način nikada viđen do tada. U ličnosti Isusa Hrista počinjemo da shvatamo pravu prirodu Očeve ljubavi prema nama, a zahvaljujući tom znanju, naš odnos prema zakonu će se promeniti. Neka pravila više nisu potrebna jer smo pod upravom višeg duhovnog zakona i ne trebaju nam ¨ dečji ¨ zakoni da nas štite. Druga pravila su ostala ali sada su predstavljena u novom svetlu, dok su se neka pravila pojavila, koja se nisu praktikovala ranije, ali sada jasnije razumemo Božje srce.

Ako zauzmemo stav  da smo oslobođeni od principa zakona pošto je Isus umro na krstu, potpuno ćemo promašiti suštinu zašto je Isus umro za nas, onda je jasno da ne poznajemo Božje srce i još gore, da mislimo da On daje principe koju su privremeni, koji će u jednom trenutku zastariti. Bože sačuvaj! S druge strane, ako zauzmemo stav da moramo ispuniti zahteve Mojsijevog zakona bez prihvatanja dara Isusove žrtve na krstu i dara Duha Svetoga, onda je ponovo jasno da ne poznajemo Božje srce.

Kada odrastemo, menjamo način primenjivana zakona, ali sami principi zakona se nikad ne menjaju. Razlozi zbog kojih poštujemo zakon se u potpunosti menjaju, a ipak, sam izvor zakona se ne menja.

Moramo stalno imati na umu da postoji razlika između Reči koje je Gospod izgovorio u podnožju planine Sinaj i reči koje je Mojsije zapisao u knjigu. Ono što je Mojsije zapisao je trebalo da pouči malu decu o osnovnim životnim principima. Neka od pravila više nisu potrebna jer smo već izrasli do nivoa poznanja krsta, druga su objašnjena u novoj svetlosti ali ipak su idalje prisutna, dalje pravila, kao ona koja se odnose na pranje nogu ili večeru Gospodnju, nisu postojala pre, tek su kasnije uvedena.

Kako se ova pravila odražavaju na život zajednice? Ako jedna grupa razvije određena praktikovanja i primenjivanja principa Božjih zapovesti jer žele da poštuju principe, da li druga grupa, koja je razvila drugačija praktikovanja i primenjivanja, treba da ih osudi zbog toga? Da li bilo koja grupa treba da misli ¨ Mi smo bolji od njih zato što je naša verska praksa saglasnija sa Božjom rečju ¨? Bože sačuvaj! Neka se svako sam za sebe osvedoči, ali budimo jedni sa drugima u ljubavi povezani vezama mira.

Šta ako jedna grupa odluči da žene treba da nose pokrivala kao znak poštovanja prema Bogu? Da li je to greh? Bože sačuvaj! Ali ako će oni gledati na ostalu braću koja ovo ne primenjuju kao na grešnike ili ¨ pale ¨, koji nisu ispeli da ispune sve što stoji u zakonu, tada je jasno da se u dubini krije samopravednost a ne radosna vest. Sada ću još malo više potkrepiti moje stavove. Šta ako osoba želi da obožava Gospoda u prirodi, da se odveze do nekog grebena u subotu i tako dok sagledava horizont, slavi Gospoda u svom srcu? Da li ta osoba treba da bude osuđena? Njegov Gospodar odlučuje da li je ona pala ili stoji. Ko smo mi da sudimo jedni drugima? Neka svaki čovek radi onako kako je osvedočen u svom umu. Ne možemo znati motive. Šta je ono što čini hodanje subotom po pesku neke plaže svetim ili hodanje kroz vodu neke plaže subotom nesvetim? Čovek može da hoda po pesku neke plaže i da posmatra ženu, tada nije svet, a isto tako čovek može da hoda kroz vodu na kraju plaže i da srca punog zahvalnosti, zahvaljuje Bogu što ga je načinio i učinio svetim. Nemojmo suditi jedni drugima već se molimo da možemo izaći pred Boga čiste savesti.

Kad god pokušavamo da primenjujemo nešto iz zakona, a šta se odnosi na kanal, a ne na izvor i pokušavamo da od toga načinimo izvor, uništićemo i izvor i kanal. Da objasnim ovo drugim rečima. Ako proglasimo Sina Božjeg da je identičan Ocu, tada uništavamo ličnost i Oca i Sina. Razlika koja postoji među Njima je jako važna, podjednako kao što je važna i razlika koja postoji između izvora i kanala u pogledu zakona. A kao što sam već pre i izjavio, ako ne posmatramo izvor zakona u svetlosti koja sja sa krsta, najnesrećniji smo od svih ljudi.

Služimo Gospodu rado i radujmo se zakonu slobode, verujući da će naš Otac ispisati pravila izvora zakona u naša srca i da spoznamo da se pravila ne mogu primenjivati univerzalno, da budu svugde i za svakoga ista, jer nisu sva Božja deca u istoj fazi u isto vreme. A i naši životni stilovi se razlikuju.