Da li si spreman za Isusov dolazak?

Da li si spreman za Isusov dolazak?

Istinsko posvedenje u jevanđelju

Ovo je jednostavno pitanje koje te poziva da izvršiš Pavlovu zapovest:

(2.Korind. 13:5) “Sami sebe okušajte jeste li u veri, sami sebe ogledajte. Ili ne poznajete sebe da je Isus Hristos u vama? Ved ako da u čemu niste valjani.”

(2.Korind. 13:5, Novi savremeni prevod) “Ispitujte da li ste u veri, sami sebe proveravajte. Zar ne shvatate da je Isus Hristos u jedinstvu sa vama? Trebalo bi da je tako, osim ako niste odbačeni.”

 Ovo pitanje je poziv da proverimo da li smo pronašli nadu u Hristovom jevanđelju. Ali ne lažna nada koja obedava sve što je u raju, pri tom nastavljajudi sa svojim zlim delima prema drugima bez osedaja odgovornosti, zbog toga što uveravamo sami sebe da nam je oprošteno. Umesto ove, govori se o nadi koja nam omogudava da verujemo da nas stvaralački Duh Božji, kroz Isusa, može promeniti da budemo kao Isus.

Dok dopuštamo da Duh Božji preispituje sa svedom dubine naše duše, da li smo bestidni u ovome Danu Suda ili vidimo mnoge stvari u našim karakterima zbog kojih vapimo:

 (Rimljanima 7:24) “Ja nesredni čovek! Ko de me izbaviti od tela smrti ove?” Da li smo voljni da prođemo kroz ovo iskustvo?

Da li smo voljni da osiromašimo u duhu, a onda da plačemo, da bi mogli dobiti prva dva blagoslova izrečena tokom propovedi na gori? (Matej 5:3-4)

Mnogi, umesto da dozvole sebi da budu razotkriveni, kažu da de jesti svoj hleb i nositi svoju odedu i samo žele da budu nazivani imenom hrišdani da time utišaju ukor koji je nad njima. Takvima de biti vezane ruke i noge i bide bačeni u potpunu tamu, jer nisu sa suzama i u žalosti duše, tražili odoru koja se nosi na venčanju. Zar ne živimo u periodu konačnog čišdenja?

(3.Mojsijeva 23:32) “Subota počivanja neka vam bude, i mučite duše svoje; devetog dana istog meseca kad bude veče, od večera do večera praznujte počinak svoj.”

Dakle, da li ste voljni da vas preispita Reč Božja? Da li ste voljni da budete uslikani, da se fotografija napravi i da se stavi pred ogledalo carskog zakona slobode?

“Kao što umetnik crte lica verno prenosi na platno, tako se i crte karaktera svakog pojedinca verno prenose u nebeske knjige. Bog ima savršenu fotografiju karaktera svakog pojedinca i tu fotografiju On upoređuje sa Svojim zakonom. On čoveku otkriva nedostatke njegovog karaktera koji prljaju njegov život i poziva ga da se pokaje i obrati od greha.” (Znaci vremena, 21. jul 1901.)

Hvala Gospodu za zakon Božji! Zakon Gospodnji je savršen, krepi dušu, on je naš dragocen čuvar (staratelj) koji čini da uzviknemo:

(Luka 18:13) “Bože! Milostiv budi meni grešnome.”

Dok posmatramo svoje jadno stanje, vidimo da ne postoji apsolutno nikakva ljudska nada da bi mogli postati pravi pred Bogom, teret teško pritiska naša hodočasnička leđa i misli o izvesnom sudu ispunjavaju našu dušu. Zakon nas zarobljava i uklanja svaku mogudnost bekstva za one koji su prihvatili zakonske zahteve Pisma i tako sva usta zaneme.

 (Rimljanima 3:19) “A znamo da ono što zakon govori, govori onima koji su u zakonu, da se svaka usta zatisnu, i sav svet da bude kriv Bogu.”

(Rimljanima 3:19, Novi savremeni prevod)“A znamo da se sve što zakon kaže rečeno je onima koji su pod zakonom, da svaka usta zaneme i da sav svet bude kriv Bogu.”

Ipak, upravo u ovom ključnom trenutku, pošto nas je Duh osvedočio o grehu, sada nas osvedočava o pravednosti. U razapetom i vaskrslom Spasitelju ponuđena je besplatna pravednost, pravednost u kojoj nema nijedne niti ničega ljudskog. Dva razbojnika na krstu prikazuju koji izbor imamo. Ili demo prihvatiti tredi blagoslov izrečen u propovedi na gori i dopustiti da se blagost ulije u našu dušu, onda de buđenje zore u našoj duši dovesti da budemo gladni i žedni pravednosti ili demo odbiti našu odgovornost i početi da ružimo Spasitelja govoredi: ”Ako si Hrist, spasi nas.” (Luka 23:39) Želja da se dobije spasenje, bez da se prvo umre, želja da se spase nečij život, bez da taj život prvo bude izgubljen, de zaista dovesti do propasti duše.

 Dakle, put pokajanja je put ka jevanđelju, kao što je i Isus rekao na početku Svoje službe:

(Marko 1:15) “Pokajte se i verujte jevanđelje.”

Duh Božji je taj koji osvedočava čoveka o grehu i njegovom beznadežnom stanju i to čoveka dovodi ka jevanđelju. Kada se kajemo, milošdu Hristovom se vrata otvaraju da možemo verovati u jevanđelje. Da li se ovo dešava jednom u životu? Da li osvedočavanje o potrebi kajanja prestaje jednom kada se poveruje u jevanđelje? Ne daj Bože!

 (Pregled i glasnik, 27. septembar 1881.) “Bog je dao čoveku kompletno pravilo života u Svom zakonu. Ako ga posluša, živede njime, kroz Hristove zasluge. Ako ga prestupi, on ima silu da osudi. Zakon šalje ljude Hristu, a Hrist ih upuduje nazad na zakon.”

 Kada bi nam naš celokupni karakter bio otkriven u trenutku, mi bismo potpuno odustali u očajanju, ali nam naš dragoceni Spasitelj ne otkriva previše odjednom, ved nas poziva da hodamo sa Njim korak po na putu ka Golgoti, u smrt i vaskrsenje. Zemlja se zauzima malo po malo.

(2.Mojs. 23:30, Novi savremeni prevod) “Malo po malo oteradu ih ispred tebe, dok ne postaneš mnogobrojan i ne zauzmeš zemlju.”

(2.Mojs. 23:30) “Pomalo du ih odgoniti ispred tebe dokle se ne namnožiš i zauzmeš zemlju.”

Dakle, Duh Božji nam kroz zakon otkriva neke stvari iz našeg karaktera , na te stvari na koje treba da bude ukazano. Onda smo dovedeni ka Hristu u jevanđelju da bi dobili rešenje za naše karakterne mane. Radost oproštenja čini u nama da zajedno sa Hristom uzviknemo: “O, kako volim zakon Tvoj!” I tako Hrist usmerava našu pažnju opet na zakon da bi nam ukazao na slededi mali “komad zemlje” koji On želi da osvoji za nas. Ne treba da se plašimo džinova koji su u toj zemlji, kada se suoče sa jevanđeljem, oni de biti samo papirni zmajevi.

 Stari život otuđivanja od Boga je završio, novi život izmirenja, ljubavi i vere je počeo. Onda de “pravedni zahtevi zakona“ biti “ispunjeni na nama, koji ne živimo po telu, nego po Duhu“. (Rimlja. 8:4). Reči koje de naša duša govoriti de biti: “O, kako ljubim zakon Tvoj, mislim o njemu ceo dan“ (Psalam 119:97)

 ““Zakon Gospodnji je savršen, krepi dušu.“ (Psalam 19:7) Bez zakona čovek nema pravoga pojma o Božjoj svetosti i čistoti i o svojoj ličnoj krivici i nečistoti. On nema pravo osvedočenje o grehu i ne oseda potrebu za pokajanjem i obradenjem. Pošto se ne oseda izgubljenim kao prestupnik Božjeg zakona, nije ni svestan da mu je potrebna Hristova krv pomirenja. Takav se nada u spasenje bez potpune promene srca i načina života. Otuda ima mnogo površnih obradenja, i mnogi se priključuju crkvi, a da se nisu nikada sjedinili sa Hristom.“ (Velika Borba, str.org. 468.)

Stoga zakon i jevanđelje rade zajedno da bi produbili naš osedaj da u potpunosti zavisimo jedino od Hrista kada je u pitanju spasenje. Ovaj proces – da zakon dovodi ka Hristu, a da Hrist pokazuje na zakon je delo posvedenja – ostvarivanje savršenstva karaktera u čoveku. Ovaj proces je progresivan, zemlja se ne može zauzeti jednim korakom, treba da je zauzimamo korak po korak kako nas Gospod vodi.

“Pogrešne teorije o posvedenju, koje se javljaju zbog zanemarivanja ili odbacivanja Božjeg zakona zauzimaju značajno mjesto u današnjim vjerskim pokretima. Ove teorije su lažne u nauci i opasne u svojim praktičnim rezultatima; a činjenica da su one naišle na opšti odziv, ističe još više potrebu da svi treba da jasno razumiju šta Sveto pismo uči u pogledu ovog pitanja.

Pravo posvedenje je biblijska nauka. Apostol Pavao veli u svojoj poslanici crkvi u Solunu: “Jer je ovo volja Božja da budete sveti.” I on ih moli: “A sam Bog mira da posveti vas cijele u svačemu.” 1. Solunjanima 4, 3; 5, 22. Biblija jasno uči šta je posvedenje i kako se ono može postidi. Spasitelj je molio za svoje učenike: “Posveti ih istinom svojom; riječ je tvoja istina.” Ivan 17, 17. 19. I Pavao uče da de vjerni biti posvedeni Svetim Duhom (Rimljanima 15, 16). Šta je rad Svetoga Duha? Isus je rekao svojim učenicima: “A šta kad dođe On, Duh istine, uputiti de vas na svaku istinu.” Ivan 16, 13.I psalmista veli: “Sve su zapovijesti tvoje istina.” Psalam 119, 86. Božjom Riječju i Božjim Duhom otkrivaju se čovjeku velika načela pravde koja su utjelovljena u Božjem zakonu. Pošto je Božji zakon “svet, pravedan i dobar”, a on je odraz božanskog savršenstva, to znači da de i karakter koji se razvija poslušnošdu ovome zakonu biti svet. Krist je savršen primjer ovakvog karaktera. On je kazao: “Ja sam održao zapovijesti svoga Oca”.“Jer ja svagda činim što je njemu ugodno.” Ivan 15, 10; 8, 29. Kristovi sledbenici treba da su slični njemu – Božjom milošdu treba da izgrade karakter koji de biti u skladu sa načelima svetog zakona. To je biblijsko posvedenje.

Ovo djelo se može izvršiti jedino vjerom u Hrista i silom Božjeg Duha. Pavao savetuje verne: “Gradite spasenje svoje sa strahom i drhtanjem. Jer je Bog što čini u vama da hodete i učinite kao što mu je ugodno.” Filipljanima 2, 12. 13. Kršdanin de osedati podsticanje na greh, ali de biti stalno u borbi protiv njega. Ovdje je potrebna Kristova pomod. Ljudska slabost se udružuje sa božanskom silom, i vjera kliče: “A Bogu hvala koji nam dade pobjedu kroz Gospoda našega Isusa Krista.” 1. Korindanima 15, 57.

 Sveto pismo jasno pokazuje da je djelo posvedenja postepeno. Kada grešnik obradenjem nađe mir sa Bogom kroz krv očišdenja, tada je tek započeo kršdanski život. Sad on mora da se “na savršenstvo”, da naraste do savršenog čovjeka, “u mjeru rasta visine Kristove.” (Efežanima 4, 13.) Apostol Pavao piše: “Jedino velim: što je ostrag zaboravljam, a za onim što je naprijed sežem se, i trčim k biljezi, i daru gornjeg zvanja Božjega u Kristu Isusu.” Filipljanima 3, 13. 14. A Petar navodi stepenice po kojima se dolazi do biblijskog posvedenja: “Baš zato upotrebite svu dobru volju i pokažite u vjeri svojoj vrlinu, u vrlini znanje, u znanju uzdržanje, u uzdržanju trpljenje, u trpljenju pobožnost, u pobožnosti bratoljublje, a u bratoljublju ljubav… jer, ako to činite, nedete nikada pogriješiti.” 2. Petrova 1, 5–10.” (Velika borba, str.org. 469-470, hrvatski prevod)

 Dok čitamo Reč Božju, prvenstveno dok čitamo o svetoj prirodi Božjeg zakona, što je deo Biblije koji je bio izgovoren i zapisan upravo Božjim prstom, to nas iznova i iznova dovodi ka Hristu. Neprestano demo čuti sebe kako izgovaramo: “Gospode, smiluj se meni grešnome”.

“Prilikom svakog koraka u napredovanju na putu hrišdanskog iskustva, naše pokajanje bide produbljivano. Mi demo znati da je naša pravednost jedino u Hristu i tako demo se pridružiti apostolu u priznanju: “Jer znam da dobro ne živi u meni, to jest u telu mojemu!”, “A ja Bože sačuvaj da se čim drugim hvalim osim krstom Gospoda našega Isusa Hrista, kojega radi razape se meni svet i ja svetu.” (Rimljanima 7:18, Galatima 6:14)” (Apostolska crkva, Hristovim tragom str.org. 561.)

Ovo je uzan put po kojem moramo hodati. I na jednoj i na drugoj strani se nalazi jarak. Jedna strana je kada nastavljamo da grešimo da bi i milost bila obimna, a druga strana je da zbog toga što govorimo da volimo zakon Božji, u jednom trenutku demo u ludosti redi: “Šta je god kazao Gospod činidemo.” Bilo koji čovek koji se busa zbog zakona i upoređuje se sa drugim čovekom koji ne drži do zakona, kao što to prvi radi, je otpao od milosti.

(Rimljanima 2:17-25) “Gle, ti se zoveš Jevrejin, a oslanjaš se na zakon i hvališ se Bogom, I poznaješ volju, i izbiraš šta je bolje, jer si naučen od zakona… (23) Koji se hvališ zakonom, a prestupom zakona sramotiš Boga. (24) Jer se ime Božije zbog vas huli u neznabošcima, kao što stoji napisano. (25) Obrezanje pomaže ako zakon držiš; ako li si prestupnik zakona, obrezanje je tvoje neobrezanje postalo.”

Zakon, izvan Hrista, nema sile da promeni bilo šta u čoveku. Nepostoji nijedna stvar koju je zakon usavršio. Izbacio sam dodate, ubačene reči u slededem citatu, da bi se moglo pravilno čitati:

 (Jevrejima 7:19) “Jer zakon nije ništa savršio; a postavi bolju nadu, kroz koju se približujemo k Bogu.”

 Zakon je usavršio donošenje bolje nade, kroz koju se približujemo Bogu. On je čuvar koji izvršava promenu u duši da bi mogli videti njeno beznadežno stanje, a onda čini da brzo ustanemo i da odemo u Očevu kudu da bi dobili haljine spasenja i da obujemo noge u pripravu jevanđelja mira. (Efesc. 6:15)

Dakle, kada zakon kao grom udari u našu dušu i prouzrokuje da se tresemo od straha, nemojmo moliti za druge posrednike, umesto toga, dođimo ka jedinom Posredniku između Boga i ljudi i nemojmo se plašiti. Neka vas zakon dovede ka Hristu, da bi mogli biti potpuni u Njemu. Neka ovo delo nastavi da traje i neka prodre što dublje u dušu tako da možemo neprekidno sagledavati, u isto vreme, i potpunu bedu naše duše, a i čuda Božje milosti. Dok posmatramo kakva milost nam je darivana, bidemo milostivi i dobidemo slededi blagoslov iz propovedi sa gore. (Matej 5:7) Čistoda Isusove pravednosti bide ispoljena u nama i mi demo zaista biti agenti mira koji grade mir tako što objavljuju ljudima da se izmire sa Bogom, da Bog nije protiv nas, da je “plot koji je rastavljao” srušen, da možemo postati članovi Izraela i deca Avramova.

Nema sumnje da de oni koji koračaju ovim putem biti sigurno progonjeni pravednosti radi. Neki se put čini čoveku prav, ali kraj mu je smrt. Sotona želi da uništi vezu koja postoji između zakona i jevanđelja, a ta veza je ista kao i veza koja postoji između Oca i Njegovog Sina. Protestantski svet kaže: “Zaboravite zakon”, tako gajedi praznu nadu da je posvedenost ili trenutačna ili da, prosto, nije potrebna. Jevreji, muslimani i oni hrišdani koji prihvataju slededi stav: “Zasluge na osnovu zakona”, govore: “Ne želimo Isusa, daj nam zakon”. Takvi de navudi kletvu sami na sebe, kao što i piše “Proklet svaki koji ne ostane u svemu što je napisano u knjizi zakonskoj da čini.”(Galat. 3:10) Onaj koji žele da ga zakon spasi de poginuti zbog njegovog prokletstva, jer nijedan čovek ne može držati zakon bez Hrista.

“Oni koji kažu za sebe da su hrišdani sada uzvikuju: “Hrist! Hrist je naša pravednost. Zakon nam ne treba. Oni govore i ponašaju se kao da se cilj Hristove misije za pali ljudski rod sastojao u tome da poništi Očev zakon. Zar se ovo nije moglo uraditi i bez dolaska jedinorodnog od Oca koji je morao da istrpi patnju, oskudicu i sramotnu smrt na krstu? Propovednici propovedaju da je delo iskupljenja dalo slobodu ljudima da krše Božji zakon i čine greh, a onda da slave besplatnu milost i blagodat otkrivene kroz Hristovo Jevanđelje, ali oni za to vreme i dalje preziru zakon.

Odbacuju ograničenja koja zakon daje i prepuštaju se vladavini iskvarenih strasti i željama telesnog scra, a onda pobeđuju u blagodati i milosti Jevanđelja. Hrist ovakvima govori sledede: “Nede svaki koji mi govori: Gospode! Gospode! udi u carstvo nebesko; no koji čini po volji Oca mojega koji je na nebesima“ Šta je volja Očeva? Da držimo Njegove zapovesti. Hrist, da bi sproveo volju Očevu, postao je autor uredaba i propisa koje je dao, kroz Mojsija, Božjem narodu. Hrišdani, koji veličaju Hrista, ali su protiv zakona koji uređuje jevrejsku crkvu, ustvari suprostavljaju Hrista protiv Hrista. “ (Pregled i glasnik, 6. maj 1875.)

Dok se danas preispitujuete u svetlu svetog Božjeg zakona, da li vidite svoje nedostatke i slabosti? U Galadu postoji balzam! Da li vidite da što dalje idete, vaš karakter izgleda sve gori? U krvi Hristovoj postoji oproštenje! Prihvatite osudu zakona. Nemojte koristiti jevanđelje da bi se “popeli preko zida”. Uđite na uzana vrata. Uđite kroz vrata pokajanja i onda de vas jevanđelje ojačati i dati vam silu. Nemojte suprostavljati Hrista sa Hristom, ni govoriti Mu: “Nije me briga za moje grehe, Isus sve prašta, ne moram da brinem zbog njih.” Ovo je zabluda. Jedino kada se pokajemo, možemo redi da više ne moramo brinuti zbog svojih greha. Staza istine i zablude se nalaze jedna pored druge. Jedna vodi ka Sionskoj gori, a druga u sumnjiv grad.

Kada se neko koga je zakon duboko osvedočio nađe u Isusovim rukama, tamo de nadi nežnu utehu i lek za dušu, a radost zbog oproštenja je srazmerna patnji zbog greha koja je postojala. Onome kome je malo oprošteno, malo i voli. (Luka 7:47). Zakon prikazuje svu veličinu greha, ali nas i upuduje da odemo tamo, gde možemo dobiti veliko očišdenje i oproštenje.

Da li ste danas imali negativne misli protiv svoje porodice i prijatelja? Da li ste imali osedanja samosažaljenja i ozlojeđenosti na one koji su vas svesno ili nesvesno povredili? Da li ste se upustili u samosažaljenje i onda se nagradili sa gozbom nezdrave hrane, muzike ili filmova, koji su prozrokovali gomilu misli i dela koji su uprljali dušu? Neka zakon uradi u vama svoje delo. Dopustite da vas Duh Božji dovede ka Hristu gde se može nadi lek za ove stvari da možete hodati u Hristovim obedanjima. Verujte onome što je zapisano u Reči:

(Jovan 8:11) “Ni ja te ne osuđujem, idi, i odsele više ne greši.”

(Rimljan. 8:4) “Da se pravda zakona ispuni u nama koji ne živimo po telu nego po duhu.”