Znati Oca

Jovan 14:6-10 “Isus mu reče: Ja sam put i istina i život; niko neće doći k Ocu do kroza Me. (7) Kad biste Mene znali onda biste znali i Oca Mog; i odsele poznajete Ga, i videste Ga. (8) Reče Mu Filip: Gospode! Pokaži nam Oca i biće nam dosta. (9)“Isus mu reče: Toliko sam vreme s vama i nisi Me poznao, Filipe? Koji vide Mene, vide Oca; pa kako ti govoriš: Pokaži nam Oca? (10) Zar ne veruješ da sam Ja u Ocu i Otac u Meni? Reči koje vam Ja govorim ne govorim od Sebe; nego Otac koji stoji u Meni On tvori dela.”

Niko ne dolazi ka Ocu, osim kroz Isusa. Da li je ovo proizvoljna paradigma, jer su tako tri velika nebeska bića odlučila u svom savetu ili je to zaista tako, u smislu, da je to realnost koja postoji u univerzumu, da je nemoguće upoznati Oca, osim kroz Hrista?

Kontekst ove diskusije je “znati (ili poznati)“. Ovo se ne odnosi samo na mogućnost stajanja u prisutnosti Oca, ovo znači poznati Njegovo srce, iskusiti intimnost i bliskost sa Njim, koji rađaju toplinu, ljubav, sigurnost i sve drugo, što je ljudskom srcu potrebno.

Ako čitamo Bibliju onako kako piše, onda moramo “uhvatiti“ Hrista za Njegove reći da ne postoji nijedan način kako možemo poznati Oca, osim kroz Njega. U KJ prevodu (engleski prevod) piše “nijedan čovek“, ali grčka reč “oudeis“ zapravo znači niko ili ništa, dakle, ni anđeli ne mogu poznati Oca, osim kroz Sina Božjeg.

Očigledno pitanje je – zašto?

(Jeremija 9:23-24) “Ovako veli Gospod: Mudri da se ne hvali mudrošću svojom, ni jaki da se ne hvali snagom svojom, ni bogati da se ne hvali bogatstvom svojim. Nego ko se hvali, neka se hvali tim što razume i poznaje mene da sam ja Gospod koji činim milost i sud i pravdu na zemlji, jer mi je to milo, govori Gospod.”

Istinsko poznanje Boga znači znati kakav je Njegov karakter i ličnost. Ipak, pošto Bog univerzuma ima neograničenu moć i ima beskonačnu listu dostignuća, veština i sposobnosti, za nas, kao stvorena bića, bi bilo nemoguće da Ga zaista poznajemo, da zaista poznajemo Njega, a ne Njegova dela.

Razmislite o tome samo na trenutak: za nas, kao stvorena bića, bi bilo nemoguće da zaista poznajemo Njega, a ne Njegova dela. Zašto? Ovde imamo Biće za koje ne znamo odakle je došlo i kako radi sve ove stvari. Jedino što znamo je da On čini ove stvari, uključujući i tu da nas održava u životu. To što nema poreklo, čini za nas nemogućim da Ga poznajemo u čisto odnosnom aspektu. Opet, zašto? Zbog toga što kada znate nečije poreklo, možete tu osobu poznati na osnovu toga kome ona pripada, a ne nužno na osnovu toga šta ona radi.

Ovo je momenat kada Sin Božji dolazi da nas spasi. Slušajte pažljivo:

(Jovan 10:15) “ Kao što Mene zna Otac i Ja znam Oca.“

Nasleđe koje je Isus dobio od Oca Mu je omogućilo da zaista poznaje Oca u čisto aspektu odnosna. Isusova mogućnost da na ovaj način poznaje Oca koji nema poreklo, dok ga Isus ima, je dovoljan dokaz Njegovog božanskog porekla. Stvoreno biće nikada ne bi moglo da “poznaje“ biće koje nema poreklo. Ovo je nemoguće. Ipak, Isus, božanski Sin Božji poznaje Oca. Stoga, kada gledamo u Isusa, možemo se povezati sa Bićem koje je poznato u čisto odnosnom aspektu. Termin Sin Božji je Njegovo najveće veličanstvo i slava. On je Onaj koji je izišao od Oca. Ovo poreklo odnosa, odnosa koji postoji je temelj za isto takvo carsto, carstvo veza, na kome se mogu zidati dela i rad. Ovo je razlog sledećih reči:

(Isaija 9:6) “Jer nam se rodi Dete, Sin nam se dade, kome je vlast na ramenu.“

Upravljanje sa univerzumom mora biti na ramenima Sina zbog toga što Njegovo poreklo, koje je od Oca, osigurava čisto odnosnu prirodu Očevog carstva. Na ovoj osnovi je poznavanje Sina jedini put kako možemo zaista poznati Očevo srce. Ovo je razlog zašto je Isus rekao:

(Jovan 14:7) “Kad biste Mene znali onda biste znali i Oca Mog; i odsele poznajete Ga, i videste Ga.“

Jedino kroz Hrista možemo spoznati srce našeg beskonačnog Boga. Kroz Onog koji ima poreklo možemo poznati srce Onoga koji nema poreklo. O kako je slavna ličnost Isusa. Kada pomislim na ovo, ganut sam do suza radosnica.

ISUS JE PUT DO OCA!

Ono što je kletva za trinitarijance je da je život bio dat Sinu Božjem i da Isus ima poreklo. Prvenstveno i više svega Ga poznajemo na osnovu toga kome On pripada, a ne na osnovu toga šta ima ili šta može uraditi. Sotonin um je smislio ideju da ne možemo znati poreklo Sina Božjeg.

(Jovan 7:26-27) “I gle, kako govori slobodno i ništa mu ne vele: Da ne doznaše naši knezovi da je On zaista Hristos? Ali ovog znamo otkuda je; a Hristos kad dođe, niko neće znati otkuda je.“

Jevjere je zavela sotonska laž da Mesijino poreklo neće biti poznato. Ipak, to je upravo ono što nam danas adventisti trinitarijanca žele reći. Rečeno  nam je da Hrist nema poreklo, ako bi imao, to bi bio dokaz da On nije božansko Biće.

Trinitarijanci viču: “Ako veruješ da je Isus zaista Sin na osnovu nasledstva, onda govoriš da ima poreklo i stoga Ga činiš inferiornim.“ Ali ako Isusu oduzmete Njegovo poreklo, uništavate mogućnost da Ga poznajete u istinskom odnosnom aspektu. Onda Ga možete poznati jedino na osnovu Njegovih dela i rada i onda ovde ljudsko idolopoklonstvo raste. Obožavanje Bića kojega znamo na osnovu Njegovih dela i rada je upravo ono što je sotona želeo i što svako telesno palo ljudsko biće želi. Apsurd trojstva je u sledećem: da bi očuvali Njegovo božanstvo, vi uništavate Njegov identitet. Lepota pionirskog adventizma je u tome što su i Isusov identitet i božanstvo bili očuvani, a to je bilo postignuto na taj način što je mistično trojstvo bilo odbačeno.

Isusovo sinaštvo i Njegovo poreklo su sve za nas i upravo je u ovome slava Njegove ličnosti. Ne koristim reč “početak“, zbog toga što je ta reč povezana sa vremenom, a vreme nikada ne može biti korišćeno za procenu božanstva u odnosnom aspektu. Reč “poreklo“ jedino govori o postojanju izvora, a ne govori i o starosti. Poreklo Sina Božjeg je kritična veza koja nam omogućava da zaista poznajemo Oca. Bez ovoga, nikada Ga ne bi mogli zaista poznavati.

(Jovan 14:9) “ Koji vide Mene, vide Oca.“